Vrtić ili bebisiterka - šta je bolje za dete u periodu od treće do sedme godine?

U predškolskom periodu dete prolazi kroz nekoliko razvojnih faza. Prosečno dete sa tri godine već je verbalno, kognitivno i motorički veoma spretno. Ono je maštovito, radoznalo, otvoreno za nova iskustva i znanja. Svoje okruženje "upija" velikom snagom i brzinom. Najviše uči kroz igru i zabavu, ali i posmatrajući, to jest, kopirajući vas, svoje uzore koje doživljava kao superbića (u njihovim očima vi imate ogromnu moć jer određujete kada će oni ići na spavanje, šta će jesti, da li će biti nagrađeni ili kažnjeni...) i kojima bezrezervno veruju. Nepovoljno okruženje može usporiti a obogaćeno okruženje ubrzati detetov razvoj.

Bez obzira da li svoje dete poveravate bebisiterki ili ga odvodite u vrtić, za njegov razvoj je veoma važno da vi kao roditelj budete što više prisutni u prvim godinama njegovog života. Danas se smatra da je roditeljska pažnja, posebno u prve tri godine nezamenljiva i od presudnog značaja za budući detetov razvoj. Odnosno: ma koliko bili sigurni da se dete dobro oseća u društvu svojih vršnjaka u vrtiću, ili sa bakom ili bebisiterkom - ne postoji način da iko, ili išta, zameni vas. Ono i treba da se oseća sigurnim i opuštenim u svakom svom okruženju, ali to ne znači da neko drugi može da snosi vašu odgovornost u vaspitanju ili zameni vaš dodir, pažnju, nežnu reč.

Bebisiterke kao prelazno rešenje

Mnoge mame nisu u mogućnosti da budu sa svojom decom, čak ni u najranijem uzrastu. Zato se i odlučuju za bebisiterke kao privremeno, tj. prelazno rešenje dok dete ne krene u obdanište.

Zašto je to dobro?

- sa jednom osobom lako ćete se organizovati

- posvećena je samo vašem detetu i ispunjava sve njegove potrebe

- u stalnom je kontaktu sa vama, a na taj način vi ste upućeni u život svog deteta

- brzo se stiče emotivna vezanost između nje i deteta, zahvaljujući kontinuiranoj usmerenosti jednog na drugo

-u svakom trenutku možete da zahtevate kako da se ophodi prema vašem mališi jer je, uostalom, vi i plaćate.

Bebisiterke kao stalno rešenje

Izbor bebisiterke je od ogromnog značaja za vas i vaše dete. U ovu osobu treba da imate potpuno poverenje. Ona ne samo da mora da zna osnovne činjenice o deci uopšte (kako se prepovijaju, kako smiruju, šta u kom uzrastu smeju da jedu...), već i osobenosti vašeg deteta, kao što su: koja je njegova omiljena igračka, u kom položaju se najpre uspava, kako će najbrže da ga smiri kada se rasplače... Osim toga, kada su roditelji prezauzeti i nedovoljno uključeni u vaspitavanje svog deteta - zapravo su poverili nekoj drugoj osobi vaspitanje i kanalisanje potencijala njihovog deteta. Odnos koji oni imaju prema bebisiterki će često biti isti odnos koji prema njoj ima i dete. Takođe, postoje slučajevi kada bebisiterka pokušavajući da zadrži svoj posao, dopušta i najrazličitija dečja neprihvatljiva ponašanja (ignoriše ih, ne pridaje značaja, ne pokušava da ih promeni), što će se negativno odraziti ne samo na budući odnos koji će dete imati prema njoj, već i na njegov opšti razvoj. U svakoj porodici mora postojati autoritet koji će određivati granice dozvoljenog, tj. nedozvoljenog ponašanja. Ukoliko su roditelji prezauzeti, a bebisiterka nezainteresovana - ko će, na primer, u takvoj porodici, odrediti deci granice? Utoliko je važnije da za bebisiterku odaberete "pravu" osobu, a da se shodno svojim mogućnostima što više uključujete u odrastanje svog deteta. 

Uobičajeni period navikavanja deteta na nepoznatu osobu koja će se ubuduće brinuti o njemu je dve nedelje. Za vreme ove adaptacije roditeljima se predlaže da budu prisutni kako bi dete prihvatilo ovu osobu na što jednostavniji i bezbolniji način.

Dete i bebisiterka često predstavljaju celinu za sebe jer su izolovani, kako od njegovih vršnjaka, tako i od drugih odraslih osoba (roditelja, baka, deda, tetki...).

Prednosti bebisiterke

Najčešće se kao prednost ovog kontakta 1 : 1, tj. odnos deteta sa bebisiterkom, pominje:

- Smanjena mogućnost oboljenja deteta. Ono, naime, nema toliko mnogo kontakata sa drugom decom, a samim tim ni mogućnost da se zarazi virusima ili različitim infekcijama. Iako ovo izgleda kao očigledna prednost,  dete će u osnovnoj školi biti okruženo svojim vršnjacima, pa postoji mogućnost da upravo zbog zaštićene sredine u predškolskom uzrastu sada bude još podložnije mogućim zdravstvenim problemima, tj. da njegov imunitet ne bude dovoljno jak da podnese iskušenja koja su druga deca već podnela.

-Nedostatak socijalne komunikacije sa drugom decom je i glavni nedostatak boravka deteta sa bebisiterkom. Odnosno, ukoliko dete raste u zaštićenoj sredini i nema kontakta sa drugom decom, neće uspeti da razvije socijalne veštine. U osnovnoj školi će biti usamljeno i nevešto u komunikaciji sa drugom decom. Dobro snalaženje podrazumeva umeće da se izbori za svoje mišljenje, da izbegava konflikte a kada se nađe u konfliktnim situacijama da uspe iz njih da izađe verbalnim putem, pri tom ne narušavajući niti svoje niti dostojanstvo drugog deteta, da ume da sarađuje, da ima toleranciju na razlike. Sve su ovo veštine koje se usvajaju spontano, bez svesti da se nešto uči ili saznaje. Međutim, da bi se one i usvojile, neophodno je vežbanje, tj. prisustvo druge dece. Ukoliko vršnjačko okruženje u predškolskom uzrastu izostane, postoji mogućnost da deca u osnovnoj školi, ono dete koje je naviknuto da sve uvek "bude po njegovom" lako okarakterišu kao svoju žrtvu, a zatim ga tako i tretiraju.

Foto: Shutterstock

Vreme za vrtić

Za obdanište nema zakonskog, već preporučljivog uzrasta. Individualne razlike su veoma velike, pa se obično insistira na tome da nije važan tačan kalendarski uzrast, već emotivna zrelost za polazak u vrtić.

Preduslovi za uspešno navikavanje deteta na obdanište su: barem preko dana dete ne nosi pelene, pokazuje interesovanje za vršnjake, samostalno obavlja svakodnevne radnje, ima iskustvo u igri sa drugom decom, može da ostane nekoliko sati bez roditelja, ili je (bar kod bake) ponekad je ostajalo bez vas (na primer, da prenoći).

Prednosti koje će dete steći u vrtiću su:

-Predškolski program. Po sadašnjem, važećem Zakonu o osnovnom obrazovanju svako dete je obavezno da pre polaska u prvi razred završi odgovarajući predškolski program. U zavisnosti od vrtića, on obično traje jednu godinu a u privatnim vrtićima je fleksibilnije, pa se možete dogovoriti da dete dolazi "samo" nekoliko sati dnevno... U mnogim osnovnim školama prilikom upisa neće ni tražiti potvrdu da je dete završilo predškolski program. Ipak, vaša zakonska obaveza jeste da vaše dete ovu potvrdu ima, baš kao što je zakonsko pravo škole da vam tu potvrdu traže.

-Socijalizacija. U školskoj klupi vaše dete će biti samo jedno u nizu drugih. Moraće da se bori i izbori za svoje mesto kako kod učiteljice koja ga ne poznaje, tako i u svojoj vršnjačkoj grupi. Imaće želju da se dopadne drugima, a biće od velike važnosti da ume da se odbrani (kako fizički, tako i verbalno), da bude društveno, komunikativno. Ukoliko je njegova prva socijalizacija tek prvi razred osnovne škole, jasno je da će deca koja su bila u vrtiću i tamo stekla veštine "uklapanja" i snalaženja u novoj sredini biti u značajnoj prednosti.

-Edukacija. Dve osnovne funkcije vrtića su: socijalizacija i edukacija kroz igru i zabavu. Zahvaljujući ne samo predškolskom programu već i drugim sadržajima naučenim u vrtiću, dete će se u prvom razredu osećati slobodnijim i opuštenijim. Naime, ono mnoge igre, znanja, pesmice već poznaje, a ima i određene radne navike. U ovom uzrastu se smatra da dete ima radne navike ukoliko ume da razdvoji radne od igrovnih aktivnosti, tj. ima dovoljno pažnje da neku zadatu aktivnost izvrši do kraja. Deca koja dolaze iz vrtića sadržaje sa kojima se sreću u prvom razredu već poznaju, bliska su im, prepoznaju ih... što utiče da nemaju otpor prema školi i prvim obavezama koje se od njih traže.

Jelena Holcer, pedagog