Najstarije dete u porodici, to jest, prvorođeno dete je u mnogo čemu povlašćeno. Ne samo da ima punu pažnju roditelja, pravo na  hirove, slabosti, mane… već ima i mnoga materijalna dobra, koja mogu da izostanu u slučaju mlađe dece. Najvažnije od onoga što se za starije dete podrazumeva jeste sopstvena soba (ako ima mogućnosti za to) i sopstvena odeća. Upravo su ovi elementi česti razlozi spoticanja među decom, motiv za njihovo nadmetanje i sukobe. 

Živimo u vremenu kada materijalna egzistencija u velikom broju slučajeva stvara probleme roditeljima. Zato se svaki način uštede smatra dobrim po celu porodicu. Nažalost, pritom se često  zaboravlja na posledice.

Pozajmljivanje odeće

Ukoliko su vaša deca istog pola, gotovo je izvesno da će mlađe dete da koristi odeću starijeg. Odnosno, za starije dete ćete nastaviti da kupujete novu odeću - jer ono stalno raste, a nemate od koga da je pozajmite, dok će mlađem detetu uvek da pripadne odeća starijeg deteta, koju je ono preraslo.

Štednja

Bez obzira na vaše najbolje namere i objašnjenje da ćete ovom vrstom štednje da priuštite nešto što je značajno za celu porodicu, lako se može desiti - posebno ako vaše mlađe dete ima pet ili više godina, da se oseća loše i kao jedina žrtva porodične štednje. Njemu će se činiti da ona ne pogađa nikog osim njega. Možda je, na neki način, u pravu.

Urednost i čistoća

Ukoliko želite da se vaše mlađe dete oseća što bolje u odeći svog starijeg brata ili sestre, neophodno je da ta odeća bude čista, tj. bez fleka. Čak i kada su u pitanju igre u kući, bolje je da dete ima na sebi sopstvenu iznošenu trenerku, nego tuđu a uflekanu. Zašto je ovo važno?

Deca različitog pola Kada svojoj mlađoj ćerki obučete odeću njenog starijeg brata, možda ta razlika neće biti očigledna kao što je bila pre nekoliko decenija. Danas je uobičajeno da i devojčice nose pantalone, kao i odeću teget, plave, zelene boje… Međutim, kada svom malom sinu obučete roze majicu ili pantalone njegove starije sestre, to može negativno da utiče na njegov razvoj. On nije mala devojčica. Čim preraste uzrast bebe (do godinu dana), oblačite ga kao dečaka. Iako se vama može činiti da je to preterano, na razvoj polnog identiteta uveliko utiče kako se dete oseća među drugom decom (da li ga drugi gledaju, tj. doživljavaju kao dečaka ili devojčicu), kao i način ophođenja odraslih prema njemu, bili vi toga svesni ili ne. Naime, odrasle osobe se drugačije ophode prema devojčicama nego prema dečacima (uostalom, to ne čine samo osobe koje nisu bliske vašem detetu, već i vi). 

Među braćom i sestrama je rivalitet više pravilo nego izuzetak. Kada je uzrastna granica između njih mala (do pet godina) - oni odrastaju zajedno i imaju odnos pun oscilacija. Kao što postoje periodi kada vam se čini da su u velikoj ljubavi, već sutra mogu da se bučno svađaju ili tuku. Kada su u lošoj fazi, a vaše mlađe dete je primorano da nosi odeću starijeg, dodatno će se osećati slabo i bespomoćno. Uostalom, pokušajte da sebe zamislite na njegovom mestu. Kako biste se vi osećali u odelu svog šefa sa kojim ste trenutno u veoma lošim odnosima? 

"Zakon" za starije dete

Starijem detetu obavezno skrenite pažnju da nikad ne izaziva ljubomoru stalnim insistiranjem da je neki odevni predmet baš njegov. Naime, deca su sklona surovim ispadima, nalik manipulaciji. Tačno znaju šta će da povredi njihovog mlađeg brata ili sestru, pa to obilno koriste. Rečenice: “To je moje, ti nemaš ništa svoje, mogu da ti uzmem tu majicu kad god hoću…” su česte rečenice kojima pokušavaju da još više učvrste svoj superiorni položaj. Svaki put kada vaše starije dete tako odreaguje, vi mu objasnite zašto je takav stav pogrešan. Neophodno je da vas shvati sasvim ozbiljno, a vaš dogovor prihvati kao porodični zakon.

Objašnjenje

Ukoliko vaše mlađe dete koristi odeću starijeg, objasnite mu zašto je to tako. Pronađite pozitivne strane tog vašeg postupka, a možete i malo da ih ulepšate, nadogradite - kako bi se dete osećalo bolje. Na primer: "Ne mogu da stignem da ti stalno kupujem novu odeću, ti tako brzo rasteš… ponekad mi se čini da dok dođem iz prodavnice, već treba da se vratim da kupim veći broj…". Naime, kada izgovorite da ga smatrate velikim, dete se tako i oseća. To je za njegovo samopouzdanje veoma lekovito.
PageBreak

odeca-starijeg-brata

Obuća

Bez obzira na važnost materijalnog momenta, mlađe dete uvek mora da ima svoju obuću. Naime, razvoj stopala i tabana je potpuno individualan za svako dete. Tako se obuća starijeg deteta tokom nošenja već “deformisala” (prateći razvoj njegovih stopala). Kada takvu obuću (deformisanu ranijim nošenjem) date mlađem detetu, ona će da utiče na nepravilan razvoj njegovih stopala. Zbog toga je, posebno u uzrastu kada je ovaj razvoj najintenzivniji,  neophodno da svako dete ima svoju obuću (ovo pravilo važi uvek - i kada su u pitanju sandale, i cipele, i patike, i čizme...).

Blizanci

Kada imate blizance, bez obzira kog su pola (istog, ili je jedno dete dečak a drugo devojčica), neophodno je da nose različitu odeću. Jasno, vama je neuporedivo lakše da kupujete po dve istovetne majice ili dva ista para pantalona. Uostalom, nije tako jednostavno pronaći kvalitetnu, a cenom pristupačnu odeću za decu, pa vam se verovatno čini da treba da iskoristite svaku pogodnu priliku (kupite dva ista odevna predmeta).

*Međutim, kod blizanaca je situacija prilično specifična. Dobar deo njihovog odrastanja se svodi na razvijanje osobenog identiteta. Oni odrastaju kao veoma bliski i važni jedno drugom (ako ne u periodu ranog detinjstva, kasnije u životu će se emotivno najbolje razumeti). Ali, prisutna je i borba da se dokažu i pokažu kao osobene ličnosti. Uostalom, dovoljno je frustrirajuće što ih okolina - ili ne razlikuje, ili gleda sa dozom povećanog interesovanja, pa se osećaju drugačijim.

*Ukoliko su blizanci fizički identični - možda će vaši rođaci, prijatelji, učitelji u školi… imati poteškoća da ih razlikuju. Još ako ih obučete u istu odeću, ne samo da ćete reakcijama okoline pojačati njihovu međusobnu konfuziju, već ćete da ih učinite nesigurnim i nedovoljno svesnim sopstvene različitosti. Najveća opasnost u vaspitavanju blizanaca je upravo teško uspostavljanje ličnog pečata, pozitivne slike o sebi, stvaranje uverenja da su osobeni, posebni, drugačiji - ne samo u odnosu na drugu decu, već i međusobno. Osećanje da su deo iste celine, blizance može da prati zauvek. Sa druge strane, vaš osnovni zadatak je razvijanje osećanja da je svako od njih celina za sebe. Upravo zato, svako od njih zaslužuje posebnu odeću.

Igračke

Poželjno je da braća i sestre međusobno razmenjuju igračke. U tom smislu, igračke su zajedničke, umesto da se pravi čvrsta podela na "moje" i "tvoje". Jedina opasnost i mogući konflikt postoji u onim porodicama gde starije dete insistira da su njegove stvari isključivo njegove. U tom slučaju, na vama je da poradite sa detetom na razvijanju njegove empatije (saosećanja) i učvršćivanju odnosa sa mlađima. Igračke se, prosto, ne nasleđuju, već su zajedničke. Uostalom, prilično je besmisleno da kupujete dve iste igračke samo zato što vaša deca ne mogu da se dogovore čija je. U takvim slučajevima, umesto da popuštate jednom detetu i stajete na njegovu stranu ("Ovo je tvoje, ovo sam tebi kupila…"), radije tu igračku sklonite uz objašnjenje: "Kada naučite da se igrate zajedno, vratiću vam je".

Novo

Ukoliko je u vašoj porodici nasleđivanje odeće uobičajena pojava, ne zaboravite da je veoma važno da mlađe dete uvek ima ponešto novo. Bez obzira koliko ima odeće svog starijeg brata ili sestre, saznanje da je neki odevni predmet samo njegov - činiće da se oseća posebno i značajno. Ne zaboravite da deca imaju drugačije kriterijume nego odrasli. Zato se često i događa da mlađe dete vaše stalno kupovanje nove odeće isključivo starijem detetu shvati kao dokaz da vi više volite njega (ili da samo njega volite). Međutim, kada i ono ima novu odeću, ovaj argument mu "izbijate" iz ruku.

Podrazumeva se da su vaši razlozi zbog čega nešto radite potpuno drugačiji, odnosno da nemaju veze sa dečjim. Ali, u uzrastu od pet, šest godina - dete formira svoje mišljenje na dečjem logičkom nivou, a ne na nivou odraslog.

Konačno, kada vas mlađe dete pita: "Čija je ovo majica?", misleći na onu koju upravo nosi, a koja je do nedavno pripadala njegovoj sestri ili bratu, kažite mu istinu. Naime, pošto je ta majica sada njegova, nema razloga da ga zbunjujete prošlošću. Zato je pravi odgovor na ovo pitanje: "Tvoja".

Jelena Holcer, pedagog