Vanmaterična trudnoća se javlja se u 0,3-1,5 odsto svih trudnoća. Budući  da dovodi u životnu opasnost pacijentkinju (uzrok je 13 odsto  smrtnih slučajeva koji su u vezi sa graviditetom), kao i zbog posledica koje ostavlja na mogućnost narednog začeća, vanmaterična trudnoća predstavlja veliki zdravstveni problem. O tome smo razgovarali sa dr sci med. Vojislavom Živanićem, ginekologom na KBC «Narodni front» i stručnim konsultantom Poliklinike «AnaLife».

Zbog čega, uopšte, dolazi do vanmaterične trudnoće?

- Zbog prepreka u transportu oplođene jajne ćelije. Naime, muška i ženska polna ćelija se spajaju u jajovodu, a dalji (normalan) put oplođenog jajašca je iz jajovoda do šupljine materice, gde se ono ugnezdi i dalje raste. Kada se zbog nelečenih, ili neadekvatno  lečenih infekcija razviju priraslice (adhezije) - one se ponašaju kao prepreka sprovođenju oplođenog jajašca u šupljinu materice. Tada se jajašce ugnezdi na mestu prepreke, pa trudnoća nastavlja sa rastom tamo gde ne treba. Posledica toga je vanmaterična trudnoća.

Kako nastaju prepreke koje ugrožavaju prirodno «putovanje» oplođene jajne ćelije?

- Prepreke (priraslice, odnosno adhezije) u organizmu žene nastaju kao posledica infekcije. Najčešće ih izazivaju:

  • polno prenosive bolesti, od kojih je najčešća hlamidija
  • upale jajnika i jajovoda
  • endometrioza
  • ranije vanmaterične trudnoće
  • posledice pobačaja
  • upala slepog creva, tuberkuloza genitalnih organa...

Kao što smo naveli, prethodne infekcije unutrašnjih genitalnih organa (jajovoda i jajnika), naročito ako su neadekvatno lečene ili nisu lečene - povećavaju rizik nastanka vanmaterične trudnoće za šest do deset puta. Tokom procesa zalečenja infekcije, osetljivi unutrašnji zid jajovoda često biva trajno oštećen. Ožiljno tkivo delimično ili potpuno zapušava lumen ovog organa, a kod jakih upala - priraslice se stvaraju u celoj maloj karlici. Na taj način se remeti normalna funkcija jajnika i jajovoda. Takođe, značajno se smanjuje mogućnost da žena zatrudni. Poremećena funkcija jajnika može da se javi i kao posledica endometrioze ili ranijih vanmateričnih trudnoća.

Da li i u kojoj meri hormoni utiču na pojavu vanmaterične trudnoće?  

- Rani hormonski poremećaji dovode do prevremenog usađivanja oplođene jajne ćelije: u jajovodu, ili zakasnelog usađivanja: u  grliću materice - u ovom slučaju oplođena jajna ćelija prođe celu šupljinu materice i ugnezdi se u grliću, a takva trudnoća se zove  cervikalna.

Koliko je cervikalna trudnoća česta pojava? Gde sve može da se (pogrešno) smesti oplođena jajna ćelija?

- Cervikalna trudnoća je toliko retka da se javlja u samo 0,1 odsto vanmateričnih trudnoća. U 95 odsto slučajeva se javlja u jajovodu, a četiri do pet odsto otpada na sve ostale lokacije (rog materice, jajnik, abdomen i grlić materice).

Iako je retka, ipak ste u fazi rane kontrole trudnoće, kakve besplatno sprovodi Klinika «AnaLife», dijagnostikovali i cervikalnu trudnoću.

- Pored toga što je izuzetno retka, takva trudnoća je i teška za dijagnostiku. Na ekranu se video majušni prstenčić trudnoće, koji se spuštao u grlić materice. Pacijentkinja je hitno upućena u bolnicu «Narodni front» i, na sreću, operisana bez ikakvih posledica (operaciju je izveo dr Stanojević). Koliko je situacija bila ozbiljna, biće vam jasnije kada čujete podatak da u slučaju cervikalne trudnoće važi pravilo da se uglavnom završava vađenjem materice.

Može li trudnica da prepozna simptome vanmaterične trudnoće?

- Simptomi su različiti, u zavisnosti od toga gde se «nalazi trudnoća». Mogu da se jave uobičajeni simptomi trudnoće, potom bol, pa krvarenje pet do šest nedelja od izostanka menstruacije. Kada se oplođeno jajašce uglavi u širem delu jajovoda, trudnoća polako širi jajovod, a krv se lagano izliva u trbušnu duplju. U tom slučaju se klinička slika razvija sporije (nekoliko dana). Međutim,  kada se oplođeno jajašce ugnezdi u uskom delu jajovoda, situacija je dramatična. Sve se odigrava veoma brzo. Jajovod prska, uz povredu većeg krvnog suda, tako da dolazi do naglog i jakog krvarenja u trbuh, a ženin život je ozbiljno ugrožen. Momentalno prskanje jajovoda, koji je prerastegnut rastućom trudnoćom i posledično krvarenje, opasno po život - ne mogu da se predvide, pa je vanmaterična trudnoća kao «tempirana bomba» u trbuhu.

Što se tiče kliničkih simptoma, naročito u ranoj fazi razvoja, vanmaterična trudnoća je kao kameleon. Može da liči na upalu jajnika ili slepog creva, na rani pobačaj, bubrežne i crevne kolike (bolove), itd. To je prava dijagnostička varalica, a pravovremeno otkrivanje mnogo zavisi od kliničkog iskustva dijagnostičara. Zbog maskiranih nekarakterističnih kliničkih simptoma i nepredvidivog toka - čim kliničar posumnja da se trudnoća ne razvija u materici, neophodna je hitna hospitalizacija žene.

Važno je napomenuti da se hormon trudnoće - beta HCG u normalnoj trudnoći otprilike duplira na svaka dva dana, a u momentu kada trudnoća može jasno da se vidi prilikom transvaginalnog ultrazvučnog pregleda - njegove vrednosti su 1000-1200 mIU/ml. Kada trudnoća ne može da se vidi na pomenutom pregledu, a vrednosti beta HCG-a su preko 1200mIU/ml, to je dovoljan razlog za hitan prijem u bolnicu. Sada vam je jasno zbog čega je toliko važan prvi ultrazvučni pregled kada pomislite da ste, možda, trudni. Jer, bilo koji test može to da potvrdi, ali samo dobar ultrazvučni pregled može da pokaže da je trudnoća u materici, a ne van nje.