Hipospadija je problem kod dečaka koji se manifestuje nepravilnim mokrenjem. Uočava se na rođenju, ima brojne varijacije, a svaki oblik poremećaja je izlečiv. Iako je učestao, o njemu se malo govori - možda i zbog nelagodnosti koju roditelji osećaju, jer sa «pišom» nešto nije u redu. Otvoren, slobodouman pristup je ključan u rešavanju ovog problema, a najvažnije je učešće i strpljenje celokupne porodice, koja će pomoći detetu da prebrodi sve etape lečenja.

Da bi roditelji bili u mogućnosti da se na pravi način izbore sa  hipospadijom, potrebno je da se «upoznaju» sa njom.

Šta je hipospadija?

- Hipospadija (hypospadia) je urođena anomalija polnog uda sa kojom dete dolazi na svet, i koja je relativno česta u okviru anomalija urogenitalnog trakta. Na tri stotine novorođene muške dece, jedno se rađa sa anomalijom polnog uda. Ali, na sreću, u 90 odsto slučajeva je reč o lakim oblicima ove anomalije.  

Anomalija se karakteriše izvodom mokraćne cevi - uretre na neuobičajenom mestu. Kod najlakših oblika, otvor mokraćne cevi se nalazi blizu i ispod vrha polnog uda. U zavisnosti od pozicije otvora mokraćne cevi, određuju se različiti oblici hipospadije. Najteži oblici se karakterišu postojanjem zakrivljenosti penisa prema napred i otvorom mokraćne cevi u korenu penisa, ili u predelu mošnica.

Kako se ova anomalija otkriva?

- Otkriva se na rođenju, u porodilištu. Tada je neophodno uraditi preglede kao što je ultrazvuk urotrakta i laboratorijske pretrage, kako bi se otkrile eventualne udružene anomalije, koje nisu tako retke u okviru ovog sistema organa. Ukoliko se u okviru tih pregleda otkrije neka od udruženih anomalija na mokraćnoj bešici, mokraćnim kanalima i bubrezima, odmah se započinje njihovo lečenje.

Najčešće udružene anomalije sa hipospadijom su nespušteni testisi ili anomalije koje se dešavaju na samoj mokraćnoj cevi. Hipospadija je funkcionalni i estetski poremećaj, ali u uzrastu do dve godine nije toliko značajno da li dete mokri na vrhu polnog uda, koliko je značajno otkriti neku urođenu udruženu anomaliju na bubrezima.  

Kako se hipospadija leči?

- Veoma je važno da se roditelji jave pedijatru pošto se anomalija otkrije, da bi se nastavilo sa ispitivanjem, kao i da bi moglo da se pristupi hirurškom lečenju, koje mora da se primeni.

Hirurške intervencije su komplikovani zahvati, izvode se u opštoj anesteziji i podrazumevaju ne samo rekonstrukciju mokraćnog kanala, nego i rekonstrukciju svih struktura penisa. Rekonstrukcija se obavlja od postojeće kože deteta. Inače, postoji preko dve stotine hirurških zahvata, što govori da nijedan nije idealan. To znači da se od slučaja do slučaja, prema medicinskim indikacijama i pravilima hirurgije, sprovodi hirurško lečenje za svaki oblik hipospadije ponaosob. Zbog toga je neophodno da novorođenče sa hipospadijom odmah nakon rođenja bude upućeno dečjem hirurgu, odnosno urologu, i da se blagovremeno pristupi procesu lečenja.

Do dvadeset i četvrtog meseca života, poželjno je korigovati anomaliju, jer se svest o polu kod genetski normalno determinisane muške dece stvara između druge i treće godine, što znači da se u tom uzrastu mora obezbediti da dete normalno mokri. Zadatak hirurga je da od raspoložive kože genitalija rekonstruiše mokraćnu cev do vrha penisa, reši iskrivljenost penisa - koja je često udružena sa nerazvijenošću mokraćne cevi, i da sve to pokrije kožom - tako da ishod bude i estetski zadovoljavajući. Jer, ne samo da je neophodno obezbediti da dete mokri na vrhu polnog organa, da polni ud bude prav radi budućih seksualnih odnosa, važno je i da estetski efekat bude dobar, kako eventualni ožiljci ne bi ugrozili normalnu seksualnost budućeg mladića.  

Proces hirurškog lečenja se najčešće obavlja u jednom aktu, odnosno jednom hirurškom intervencijom, u opštoj anesteziji. Imajući u vidu različite oblike hipospadije, kao i promene lokalnog stanja, koje se dešavaju sa uzrastom deteta - ponekad je neophodno obaviti više hirurških zahvata do definitivnog izlečenja.

Da li hipospadija može da se javi ponovo?

- Problem se ne vraća. On hirurškim zahvatom biva rešen, ali je neophodno proveriti kalibar uretre, odnosno ishod lečenja, zato što se lokalno stanje menja sa uzrastom deteta. Kako se mokraćna cev pravi od kože, moguće je da se formira ožiljak, a zbog ožiljka da nastanu stenoze - suženja duž mokraćnog kanala. Ona zahtevaju ne samo proveru kalibra, nego i dodatne hirurške radnje, kao što su kalibracija, dilatacija.

U dečjem uzrastu, najvažnije je da akt mokrenja bude dobar. Ako postoji neki problem u mokraćnoj cevi, sam proces mokrenja je kompromitovan, pa su moguće komplikacije ne samo na mokraćnoj bešici, nego i na bubrezima, a to utiče na celokupno zdravlje. Zato je reč o ozbiljnom problemu, koji bi trebalo da rešavaju dečji hirurzi - urolozi, sa iskustvom u ovoj oblasti.

Šta je signal za roditelje da se jave lekaru?

- Ako dete piški «ukrivo» - to je, svakako, signal. Ali, mnogi roditelji gotovo ništa ne znaju o tome, čak se i «boje» da gledaju genitalije dečaka - okreću glavu kada se pregleda «piša». Sa ovoliko iskustva, znam da budem malo stroga prema roditeljima i kažem im kako ne postoji klinika za negu genitalija, već to moraju da rade sami. Nažalost, to je i dalje tabu tema. Dešava se i da roditelji u pedijatrijskim ordinacijama dobijaju informacije koje glase: «Ne dirajte to ništa do godinu dana!» Pojedini roditelji bukvalno shvate takav savet, pa u toku prve godine nijednom ne prevuku kožicu polnog organa deteta. Možete zamisliti kako izgleda prvi pregled kod lekara kada se nije obavila higijena godinu dana!

Šta predstavlja pravilnu negu?

- Normalno je da postoje srasline unutrašnjeg lista prepucijuma (kožice) za glans (glavić), ali je kod novorođenčeta važno da i pored tih sraslina, otvor mokraćne cevi bude slobodan. U tom uzrastu, to je sasvim dovoljno. Poželjno je da do spontanog oslobađanja sraslina unutrašnjeg lista prepucijuma dođe do uzrasta od četiri godine. Beličaste naslage (smegma), koje postoje između listova unutrašnjeg  prepucijuma i glansa, pomažu da se glavić oslobodi sraslina. Individualno je kada će se taj proces završiti. Kod nekog deteta - oko četvrte godine, kod nekog malo kasnije, u svakom slučaju - do polaska u školu.

Srasline ne treba na silu odlepljivati u uzrastu do četvrte godine, a nije dozvoljeno ni korišćenje bilo kakvih masti. 

Eventualna adhezioliza (odlepljivanje sraslina) se radi u starijem uzrastu, uz nadzor lekara (u lokalnoj anesteziji). Insistiramo da sa dečakom u ambulanti bude otac. Insistiramo, jer se podrazumeva da informacije o higijeni, razvoju genitalija i seksualnom životu, dečak treba da dobije od svog oca.

Da li nakon hirurške intervencije polni organ dečaka nastavlja normalno da se razvija?

- Za rast penisa su odgovorni hormoni koji se nalaze u testisima, odnosno hormonskoj osovini. Anomalija polnog uda, tipa hipospadije, ne podrazumeva anomalije testisa. Dakle, nema hormonskih poremećaja koji bi, eventualno, bili odgovorni za zaostatak u razvoju penisa. Međutim, ako postoji udruženost hipospadije sa anomalijom testisa, koji još i hormonski nisu adekvatno razvijeni, onda je reč o drugim poremećajima, koji dovode do zaostanka u razvoju penisa.

Da li hipospadija utiče na erekciju?

- Ne, zato što se sve što je u sklopu anomalije, a ometa erekciju, koriguje navedenim hirurškim procedurama. 

Da li je hipospadija nasledna?

- To nije nasledna bolest. Primećeno je da, ako otac ima hipospadiju, ili jedno dete u porodici, onda je verovatnoća da će se hipospadija pojaviti kod drugog deteta 14-20 odsto. Medicina nema objašnjenje za ovu pojavu.

Najteži oblici hipospadije

Najteži oblici hipospadije odgovaraju muškom pseudo hermafroditizmu, gde se na osnovu izgleda spoljnih genitalija na rođenju ne može proceniti da li se radi o detetu muškog ili ženskog pola. Lečenje je višeetapno i uključuje tim lekara - koji obavlja genetska, endokrinološka i pedijatrijska ispitivanja, a hirurško lečenje dolazi na kraju.

Pravilna nega intimnih delova tela dečaka

- Higijena genitalija je svakodnevni, sastavni deo života, čemu se dete uči od najranijeg detinjstva, kao što se uči higijeni drugih delova tela. Čitava hemijska industrija je napravila sredstva za negu dečje kože, o guzi svi striktno vode računa... a za genitalije, za «pišu» - toga nema. Dokle god deca dozvoljavaju, roditelji moraju sa njima da idu u kupatilo, i bar jednom u dvadeset i četiri  sata, kada se tuširaju, da obave higijenu genitalija. Te navike su nešto što se nosi iz kuće, i ako se o tome razgovara kao o nečemu svakodnevnom, onda neće biti problema.

Dr Slobodanka Milanović-Stanković, specijalista dečje hirurgije