Samohrano roditeljstvo: Saveti za mame koje same odgajaju ćerku

Podrazumeva se da je za decu idealno da rastu uz oba roditelja koji su u međusobnom harmoničnom odnosu, posvećeni svojoj deci i porodici. Ali, kada to nije moguće, brakovi se rasformiraju a deca, uglavnom, ostaju sa mamama. Ovakva zajednica ima svoje osobenosti, već u zavisnosti od toga u kom je uzrastu dete, da li je dečak ili devojčica, kakva je emotivna i socijalna stabilnost mame, opšteg okruženja...

Kada se igrate sa svojom ćerkom u njenom predškolskom uzrastu, to su igre u kojima se i mame dobro snalaze (lutkice, igranje uloga, crtanje...). Međutim, kada su tate aktivno uključene u odrastanje dece, oni nude niz drugačijih igara i igračaka (igre sa loptom i drugim sportskim rekvizitima, društvene igre...). Kako vaša ćerka raste samo sa vama, postoji verovatnoća da ona ostane uskraćena za ovakve aktivnosti i igre. Zato je važno da pokušate da pronađete takve igre i aktivnosti koje će omogućiti raznovrsnost a ne nuditi detetu samo ono što je vama blisko.

2. Komunikacija

Između majki i ćerki najčešće vlada dobra komunikacija, zasnovana na poverenju i bliskosti. Naime, s obzirom da su same odgajane da jasno pokazuju svoje emocije, mame često insistiraju na gajenju emotivnog života i svojih ćerki. U ovoj emotivnoj otvorenosti krije se osnova za dobro međusobno razumevanje i prihvatanje.

Ipak, kada jedna mama samostalno, bez prisustva oca, odgaja svoju ćerku ovakav odnos ima i svoje prednosti i zamke.

Foto: Shutterstock

Prednosti 

Razumevanje istog pola

Mame će biti veoma brižne i od velikog značaja u procesu formiranja pravilnog polnog identiteta njihovih ćerki. Nema boljeg sagovornika o prvim poljupcima, mesečnim ciklusima, hormonskim promenama u pubertetu, o dečacima... od mame. Podrazumeva se da ovo važi i za mame koje vaspitavaju svoje ćerke u potpunoj porodici (mama, tata, deca) ali kada su mama i dete upućeni jedno na drugo - pojačavaju se sve eventualne prednosti i nedostaci takvog odnosa.

Bliskost

Bliskost samohranih roditelja sa decom je daleko izraženija kada su u pitanju ćerke, nego kada su u pitanju sinovi. Dobar odnos između majki i ćerki ostvaren u detinjstvu, najčešće ostaje i kada je ćerka odrasla osoba. Brižnost, nežnost, pažnju prema svojim mamama uglavnom smo i navikli da doživljavamo (ali i očekujemo) od ženske dece.

Samostalnost

Devojčice koje rastu samo uz svoje mame, mnogo brže nego dečaci u istom položaju savladaju osnove samostalnosti. One brzo nauče ne samo da vezuju pertle, već i da, na izvestan način, brinu o svojim mamama. Ova brižnost i odgovornost pojačava se sa uzrastom. Tome uveliko doprinose i mame, koje svoje sinove često tretiraju kao pol koji ne treba, ili ne ume, da nauči mnogo toga, pa većinu stvari mame odlučuju da urade umesto njih. Podrazumeva se da je samostalnost pozitivna i važna osobina, ali kada je preterana, ona oduzima deo detinjstva, jer osobu pretvara u zrelo biće pre vremena.

Foto: Shutterstock

Zamke

Drugarice

Vi sa svojim ćerkama ne treba da budete drugarice. To nije dobro ni za njih, ni za vas. One moraju biti osposobljene da svoje drugarice pronalaze među svojim vršnjacima, a to isto važi i za vas. Ako pređete granicu međusobnog dobrog odnosa roditelj-dete, vaša ćerka neće moći da razvija svoje socijalne sposobnosti, tj. da se upoznaje sa vršnjacima, gradi prijateljstva, razočarava se, uči ponašanju u konfliktnim situacijama. Ukoliko je vaša bliskost preterana, formirale ste začaran, zatvoren svet u koji niko nema mogućnost prolaska. Što je dete starije, ovakav odnos imaće sve teže  posledice i po nju, i po vas.

Rivalstvo

Kada devojčica stigne u period puberteta - mame se osete ugrožene, pa pokušavaju da ostanu ravnopravne sa svojim ćerkama. Tada obično insistiraju da se oblače kao njihove ćerke ili da slušaju istu muziku i sl. Ipak, mame ne rade ovo iz loših namera, ili zato što ne žele da svojim ćerkama dozvole da odrastu, već zato što se ne snalaze sa sopstvenim godinama. Naime, kako su provele mnogo vremena u samostalnom odgajanju deteta, one, zapravo, ne mogu tako lako da se pomire, ne sa time što njihova devojčica postaje devojka, već sa procesom sopstvenog starenja.

"Svi su muškarci isti"

U često preteranoj bliskosti koju ostvaruju sa ćerkama, mame umeju da "izgube kompas", pa počnu da usađuju i svoje lične stavove o muškom rodu. Kada "naturate" sopstvene stavove, zasnovane na sopstvenom iskustvu - teško ćete zadržati pravu meru. Na ovaj način razvijate predubeđenja, predrasude kod svoje ćerke. Umesto da joj "ogadite" muški rod, radije je naučite kako da prepoznaje razlike među ljudima, kako među pripadnicima ženskog, tako i muškog pola.

Foto: Shutterstock

Preporuke

Privatnost

Podrazumeva se da, već time što ste samohrana mama, vaš život ima mnogo stresova. Ipak, ne dozvolite sebi da zavirujete u ćerkin mobilni telefon, ili da čitate njen dnevnik, samo da bi vama bilo lakše. Njena privatnost mora ostati njena tajna, sve dok ona ne odluči drugačije, ili vaši razlozi ne postanu objektivno veliki. Izjavama: "Nikada nećeš imati takvu prijateljicu kao što sam ja", "Meni moraš sve da kažeš", "Ja sam ti najbolja prijateljica..." - uveliko doprinosite deformisanju zdravog i prirodnog odnosa koji bi trebalo da imate. Takođe, svoju intimu čuvajte daleko od njenih očiju.

Tata

Tate su važan činilac u odrastanju kako muške, tako i ženske dece. Nemojte zabranjivati viđanje deteta sa ocem zato što ste vi ljuti na njega, ili zato što ga uslovljavate plaćanjem alimentacije i sl. Takođe, zato što samohrane mame sa svojim ćerkama "dele" i neke veoma lične, intimne stvari, uzdržite se da govorite sve najgore o njenom ocu. Ovo je naročito važno neposredno posle razvoda jer su tada rane najsvežije i kod vas, i kod deteta. U ovom periodu, takođe: uvek govorite detetu da ono ničim nije doprinelo vašem razlazu, da ga neizmerno volite i vi, i drugi roditelj, i izbegnite stalno vređanje detetovog oca, pred detetom, ma koliko vi sami bili, možda sasvim opravdano ljuti i povređeni. Zato, ukoliko je to ikako moguće, uključite tatu u vaspitanje vaše ćerke.Deca koja rastu uz intenzivno prisustvo oca imaju veće šanse za pravilan razvoj i razvijanje pozitivne slike o sebi. Odnosno, ova deca ranije (u odnosu na onu decu koja rastu bez prisustva oca) progovore, ranije prohodaju, nasmejanija su, radoznalija...U kasnijem uzrastu, brže se navikavaju na obdanište i školu, lakše uklapaju među vršnjake, lakše prihvataju autoritet učiteljice, brže uspostavljaju radne navike... U još kasnijem dobu, otac postaje važan kako sagovornik, odrastao autoritet, drug...

Mama, a ne drugarica

Nikada ne zaboravite da ste vi mama, a ne drugarica vašoj ćerki. Ne treba da se takmičite koja će lepše izgledati ili imati više majica. Vi ste mama, a ova uloga je daleko vrednija od uloge jedne u nizu, ili čak i najbolje drugarice. Okružite svoje dete drugom decom. Dozvolite joj da upoznaje i uspostavlja što raznovrsnije odnose sa različitim osobama iz svog okruženja. Čak i potencijalna negativna iskustva su od velike koristi i važna lekcija za ubuduće. Takođe, pokušajte da vaše vreme bude organizovano na takav način da uvek imate prostora za sebe, lične hobije, svoje prijatelje.

Preterana ambicioznost

Čuvajte se lične preterane ambicioznosti. Zato što ste vi posvetili tako mnogo vremena odgajanju svog deteta, ono nije obavezno da ispunjava vaša očekivanja i ambicije. Obaveza svakog deteta je, pre svega, da razvije sopstvene unutrašnje potencijale, da izgradi sopstvene vrednosti, želje, ostvari svoje snove i ambicije, a ne vaše. Vaša obaveza je da u tome podržite svoju ćerku. Istovremeno, umerenom ambicioznošću čuvate vaš međusobno dobar odnos, umesto da ga upropastite očekivanjem da dete ispuni nešto što ono možda ne želi, a možda objektivno i ne može da učini....

Konačno, u našoj sredini još uvek važi predrasuda da su jednoroditeljske porodice, ili porodice samohranih majki uvek štetne i negativne po dete. To nije tačno. Jednoroditeljske ili porodice samohranih majki su različite porodice, baš kao što su međusobno različite i porodice sa dva roditelja. Na žalost, dva roditelja ispod istog krova nisu garancija da će prevladavati harmonija i ljubav. Osim toga, danas je toliko mnogo dece koja rastu samo sa jednim roditeljem, da ovakva slika ne samo da više nije nikakva retkost, nego sve više i u praksi dobijamo potvrdu da je i za decu bolje da, ako već ne postoji prilika za harmoničnu, potpunu porodicu, odrastaju uz jednog roditelja koji je posvećen, smiren, aktivno uključen u proces vaspitavanja. Drugim rečima, deca iz  jednoroditeljskih porodice postižu ista akademska postignuća i ponašanja kao i njihovi vršnjaci iz porodice sa dva roditelja. Odnosno, drage mame, od vas zavisi.

Jelena Holcer, pedagog