Nega bebine kože

*Nakon rođenja, mnoge bebe imaju 'modrice' na prednjačećem delu, ili sitne ljubičaste tačkice. Najčešći uzrok sufuzija (modre prebojenosti) lica je zategnut pupčanik oko vrata, ali ova pojava brzo prolazi.

*Modrice (hematomi) i tačkice (petehije) nastaju zbog prskanja krvnih kapilara i izliva male količine krvi u kožu. I one će proći za nekoliko dana. Ali, zbog oslobađanja crvenog krvnog pigmenta hemoglobina, koji se metaboliše u žuti bilirubin, mogu da budu uzrok produžene novorođenačke žutice. Ukoliko je potrebno, beba će još u bolnici da dobije fototerapiju (osvetljavanje golog tela plavom svetlošću određene talasne dužine), koja ublažava žuticu.

*Makularni hemangiom ('ujed rode') je vaskularni nevus (proširenje krvnih sudova). Veoma je česta pojava kod novorođene dece, obično prisutna na potiljku, zatim na korenu nosa i očnim kapcima. Na pritisak pobledi, a zacrveni se pri plaču. Spontano iščezava do kraja prve godine života, mada hemangiom na potiljku može trajno da ostane.

*Sitne (poput prosa) bele tačkice na nosu, bradi i/ili obrazima, nazvane milia su zapušeni kanali lojnih žlezdica i normalna su pojava kod novorođenčadi.

*Mongolska mrlja je tamno plava prebojenost kože, različite veličine, u predelu trtične kosti. Česta je pojava kod crne i orijentalnih rasa, u našoj sredini kod romske dece, ali se viđa i kod 10 odsto beba bele rase. Iščezava spontano do četvrte godine života.

Ovo bi bile najčešće 'normalne' pojave po koži novorođene bebe, koje skoro nikad ne zahtevaju tretman i spontano iščezavaju.

Nega bebe: Šta može da vam zadaje brigu u 1. mesecu

Kad postoji problem

Prirodno, koža se sama brani od raznih nečistoća procesima regeneracije. Da bi regenerativne supstance, koje luče ćelije kože, mogle da deluju, potrebna je vodena sredina u kojoj se one rastvaraju. Stoga se koža sama štiti od isparavanja vode sintezom gama-linoleinske kiseline. To je voštana struktura koja ne dozvoljava isparavanje vode iz površinskih slojeva kože i sprečava prodor raznih nečistoća iz spoljne sredine, rastvorljivih u vodi. Međutim, pojedine hemikalije, bilo da su sastavni deo sredstava za kupanje, ili potiču iz zagađenog vazduha, na primer -'razlažu' kožu, posebno kada nije dovoljno negovana, ili ako postoji genetski enzimski deficit u sintezi kožne barijere.

1. Ako odojče ima suvu kožu - posle kupanja specijalnim šamponom za takav tip kože, cela beba se namaže nekom hidratantnom kremom. Preparat treba da ima što manje konzervanasa, a poželjno je da sadrži gama-linoleinsku kiselinu. Nje najviše ima u ulju žutog noćurka, u avokadovom i uljima pšeničnih klica. Obavezno bi trebalo da sadrži i ureu, jer je poznato da je ova supstanca humektans (jedan molekul uree vezuje 100 molekula vode), što značajno povećava vlažnost kože.  

2. Toksični eritem (brojne crvenkaste mrlje po koži sa žućkasto-belom bubuljicom u centru), najupadljivije su nakon dva dana od rođenja, ali mogu da se jave i kasnije. Bezazlene su i prolaze spontano, ali brže nestaju ako se premažu cink-talk miksturom, poznatom u narodu kao 'krečno mleko'.

3. Ojedi se često javljaju na pregibima i koži koja je izložena dejstvu stolice i mokraće, ili trenja - kada je dete previše utegnuto pelenama. Najvažnija je preventiva, što se postiže redovnim kupanjem bebe - jednom dnevno, kao i prebrisavanjem uprljane kože pelenom koja je natopljena toplom vodom, posle čega se koža posuši suvom pelenom i nanese zaštitna krema. Upotreba vlažnih maramica je zgodna u gostima, kod lekara i slično. Međutim, ne bi smele da sadrže alkohol i parfeme, što bi dodatno iritiralo nežnu dečju kožu. Što se tiče pelena za jednokratnu upotrebu, one dobro upijaju tečnost i za većinu dece predstavljaju odličnu zaštitu od dejstva mokraće. Ali, kada se beba ukaki, treba je što pre zaprati i presvući.

Na pojavu ojeda utiče sastav mokraće i stolice, pa se on češće javlja kod postojanja mokraćne i crevne infekcije, ili prekomerne količine kisele hrane, odnosno napitaka koju je konzumirala beba ili majka dojilja.

Ukoliko se ojed pojavi, 'ogoljena' mesta mogu da se namažu jednoprocentnim Eozinom, da bi se brže osušila, mada je «modernija» upotreba neke od bebi krema sa cink-oksidom, kojih sada ima dosta na tržištu.

Nega bebinih genitalija

4. Kod beba koje su pretopljene - često se, kao posledica znojenja, pojavljuju crvene bubuljice. One će brzo nestati ako se premažu krečnim mlekom. Inače, svako vlaženje kože olakšava nastanak bakterijske, a posebno gljivične infekcije, pa ukoliko navedene mere ne daju rezultate, bebu treba da pogleda lekar (pedijatar ili dermatolog).

5. Temenjača nastaje taloženjem izumrlih ćelija na koži poglavine. Najbolja preventiva je svakodnevno pranje glavice bebi šamponom, čemu sledi dobro ispiranje toplom vodom i češljanje gustim češljem za bebe. Nastalu temenjaču je najlakše otkloniti natapanjem temena bebi uljem i to sat, dva pre kupanja, a zatim postupiti kao što je već navedeno. Ukoliko se temenjača često javlja, uprkos redovnoj higijeni, uputno je promeniti šampon.

6. Dečji ekcem (atopijski dermatitis) se javlja od drugog do petog meseca života, češće kod odojčadi koja su na veštačkoj ishrani. Radi se o hroničnoj, alergijskoj upali kože lica, naročito obraza, sa povremenim pogoršanjima. U najvećem broju slučajeva iščezava posle druge, treće  godine života, ali može da bude uvod u bronhijalnu astmu. Koža najpre zadeblja, postane grublja i na njoj se pojave crvenkaste, delimično slivene pege. Njih smenjuju plikovi koji popucaju i počinju da vlaže. Sasušivanjem nastaju kraste. Usled jakog svraba i češanja, česte su sekundarne infekcije. Kod lakših i umerenih formi se savetuje samo ublažavanje svraba takozvanim emolijensima, koji imaju umirujuće dejstvo i znatno smanjuju potrebu za hormonskim preparatima, čija su neželjena dejstva brojna. Danas je moguće nabaviti razne domaće, ali i uvozne preparate namenjene lečenju dečjeg ekcema, koji ne sadrže hormone. Važne su i preventivne mere: najbolje bi bilo ustanoviti na šta je dete alergično (hrana, alergeni koji se udišu i sl.) i, po mogućstvu, otkloniti uzrok.  Detetu treba podseći nokte kako češanjem ne bi izazvalo dodatne komplikacije. Ponekad prija promena klime (na primer, boravak na moru).

7. Ujede insekata je najbolje namazati 'krečnim mlekom'.

8. Ukoliko krajem drugog meseca života 'procuri' otok na mestu BCG vakcine na levom ramenu (koju sve bebe nakon rođenja dobijaju protiv tuberkuloze), najverovatnije se radi samo o jačoj reakciji. To mesto treba da se zaštiti 'hanzaplastom', koji se menja jednom dnevno. Ne kvasiti ga dok se ne uhvati krasta, a ako se okolina crveni - javiti se lekaru.

Kupanje i mazanje

Zdravu kožu treba svakodnevno kupati toplom vodom i bebi sapunom ili šamponom. Nakon toga je neophodno mazati zaštitnom bebi kremom delove tela izložene dejstvu mokraće i stolice, a prvih mesec dana i sve pregibe (iza ušiju, oko vrata, ispod pazuha, dlanove). Ostala koža se maže samo u situacijama kada postoji neki problem. Najčešće je u pitanju isušivanje kože, koje nastaje pod dejstvom faktora spoljne sredine (centralno grejanje, aerozagađenje, preterana upotreba sapuna i sl.). Kod nekih ljudi, pa i beba, koža je genetski sklonija isušivanju. Kao takva, osetljiva je na infekcije i pojavu ekcema.

5 novih saveta u vezi sa negom beba

Opšti principi nege kože novorođenčeta

- Najbolja za negu je topla, tekuća voda.

- Pre svakog prepovijanja naneti zaštitnu kremu na delove tela ispod pelene, a posle kupanja i na kožu pregiba.

- Ukoliko je potrebno da se ukloni zaštitna krema sa kože - to se čini nežno, pomoću mineralnih ulja, nikako ribanjem sapunom i vodom.

- U najmlađem uzrastu ne treba koristiti plastične gaće.

- Normalnoj koži nisu potrebne posebne hidratantne kreme.

- Prolazne promene ne treba tretirati.

- Pojava svraba se prevenira sprečavanjem pregrevanja i prekomernog znojenja bebe.

- Talk treba izbegavati jer zatvara pore, ometa disanje kože i suši je, a u pregibima stvara kristaliće koji dodatno oštećuju kožu.

- Emolijentne kreme su dobre za osetljivu kožu, naročito kod prevremeno rođene dece jer umanjuju gubitak tečnosti iz kože, ublažuju dermatitis, deluju umirujuće, a ne oštećuju prirodnu barijeru.

- Losione, masti i talk ne nanositi na kožne promene koje vlaže.

- Najbolja zaštita novorođenčeta od sunca je pokrivanje tela odećom, ili potpuno izbegavanje izlaganja sunčevim zracima.

- U slučaju pojave bilo kakvih problema vezanih za bebinu kožu, obratiti se pedijatru.

Prim dr Maja Skender, pedijatar