E, ovako, i ja da vam opišem ukratko, koliko je to moguće, svoje iskustvo koje nije nimalo lepo i prijatno i da vam opišem sve 'strucne' mitrovačke lekare, koji ne znam gde su školu učili kada ne znaju da raspoznaju razliku između sekreta i vodenjaka.

Prvi put trudna, srećna i presrećna zbog toga, ali...

Ja sam takođe iz Sremske Mitrovice, tu mi je vođena trudnoća i od početka moja doktorka nije mogla da ustanovi ni koja sam nedelja trudnoće. Svaki put kada bih otišla, na ultrazvuku bih odstupala po 2-3 nedelje, ali svaki put. Nekad jednu, nekad dve, a nekad i tri nedelje. Tako nikada tačno nisam znala koja sam nedelja, a ni koji mesec tačno. Nisam znala ni kada mi je termin. Prvo je bilo početak avgusta, da bih na poslednjoj kontroli saznala da je ipak početak septembra?

Sve u svemu, poenta priče je da je meni pukao vodenjak u sedmom ili osmom mesecu ( i dalje ne znam) i tako cureo 3 DANA! Da, 3 dana. Požalila sam se svojoj doktorki u taj četvrtak ( prvi dan) da mi je ispala neka sluz dok sam piškila, da bi me ona ubedila da je to samo sekret i da je to normalno tako. Pregledala me kako je stigla i to je to - Aj kuci!

Taj 'sekret' je cureo i dalje, ceo taj dan, gaće mokre, sve mokro. Ja sam uveče otišla na svoju ruku na prijem porodilja, takođe u Sremskoj Mitrovici, gde me je pregledao 'stručni' doktor koji i porađa, takođe! Pregledao me, ja mu rekla šta mi je moja doktorka rekla, da bi i on potvrdio kako je to sekret, a ispod mene na krevetu bara, lokva vode. Ali, bože moj, šta ja znam, ako oni kažu da je sekret, onda je sekret. Poslao me kući i prepisao mi VAGINALETE koje će mi, kako je on rekao, izazvati verovatno još veće lučenje sekreta, ali da se ne plašim, to tako mora.

Otišla sam kući, iako sam znala da to nije sekret, al sta ću. Voda niz noge i dalje lije! I tako celu noć.

Sutradan (drugi dan), petak... Voda i dalje ide iz mene, ne smem nigde da sednem, jer ostavljam baru za sobom, odlučim da odem na ginekologiju kod nekog trećeg doktora koji će me pregledati i ustanoviti da to nije sekret. Odem tamo, kažem da je hitno, objasnim o čemu se radi, ali,ko kaže da hitni slučajevi imaju prednost!? Sedi i čekaj...Čekala sam da me primi doktorka 2 sata, da bi se ona smislila posle izvesnog vremena i razgovora preko telefona da me primi. Pregledala je te papire, pročitala da na njima piše sekret, pregledala mene kao drvoseča da me pregledao i kaže: "Nije to ništa, samo jaako puno sekreta imate, ali NIJE TO NIŠTA!" (Da napomenem da sam im svima rekla da me stomak bolucka onako na svakih desetak minuta kao pred menstruaciju) Niko ništa, naravno, ctg u redu. Ja sva poplašena, vidim i osetim da nešto nije u redu, znam da nije u redu ni normalno da u trudnoci curi voda iz tebe.

Sestra jedna tamo me takođe ubeđivala sva bitna kako vodenjak ne moze da curi danima, već on pukne i izađe sva voda, a ne tako kako ja mislim. Sva onako na nivou iznad mene.

Opet odem kući svesna da nije to normalno, ali šta ću. Treći dan, subota, celu noć menjala mokre uloške. Ustala ujutro, voda i dalje ide, ne staje. Rešim da odem kod ČETVRTOG doktora, ovaj put privatno, jer vidim da kod državnog nema 'leba. Odem tamo, kažem šta je u pitanju, oni me odmah prime. Pregleda me doktorica i kaže da moram hitno za Novi Sad, pukao vodenjak, visoko naprsnuće,  što znači da ću se uskoro poroditi. Ja u Novom Sadu, oni mi odmah rade sve preglede, sve nalaze. Za to vreme ustanove da je plodova voda promenila boju i postala zelena. U roku od par sati sam se porodila carskim rezom, beba je imala infekciju. Sada je u redu, ona je i dalje u inkubatoru jer je prevremeno rođena beba.

Da sam sačekala još koji dan kako su mi rekli "stručni lekari" iz Sremske Mitrovice, neću ni da mislim šta bi bilo i sa bebom i sa mnom. Hoću da se zna ovo dane bi upropastili još neku ženu i dete svojim neznanjem.

Mama Nikolina

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.