Konferencija „Zdravlje žena Srbije“ održava se danas u hotelu „Mona Plaza“ u Beogradu uz institucionalnu podršku Ministarstva zdravlja, a partneri ovog događaja su kompanije „Galenika a. d.“, „AstraZeneca“, “Dunav osiguranje”, “MediGroup” i „WMG Fondacija“. Magazin „Lepa i srećna“ 10. oktobra organizuje tradicionalnu konferenciju o zdravlju na kojoj će eminentni stručnjaci govoriti o prevenciji i lečenju karcinoma dojke.

Na trećem panelu razgovaralo se o holističkom pristupu prevenciji i lečenju karcinoma dojke.

Doktor Tomi Kovačević, specijalista palijativne medicine sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu naveo je da od 2002. godine palijativna medicina učestuje u lečenju pacijenata od neizlečivih bolesti i imamo dva prisutpa kojima se postiže bolji kvalitet života obolelog:

- Holistički pristup posmatra čoveka, a psihološki aspekt prati da li se radi o strahu koji je zdrav ili o anksioznosti zbog nečega što može uslediti. Kod i. Fizička aktivnost dokazano pomaže i kod osoba starijih od 50 i 60 godine za 20 godina odlaže padanje u zavisnost od druge osobe. Socijalni aspekt bolesti je veoma bitan. Ako se žena razboli moj zadatak je da proverim da li se promenila ishrana. I na kraju od postavljene dijagnoze i pacijentkinja i njena porodica se svakog dana bore sa osećajem mira i spokoja. Mi smo da pomognemo da život bude što je moguće bolji iako je pacijentkinja bolesna.

Za Sandru Bijelac, psihoonkologa i specijalistu socijalne rehabilitacije najveći problem sa obolelima od karcinoma dojke je što osoba počinje da gubi identitet, i svi oko nje se ponašaju kao prema bolesnoj osobi, bilo da je po profesiji lekar, spremačica, novinar:

- Kada se narušava identitet i način života naravno da ima depresivnu reakciju, ali dužina trajanja te reakcije će odrediti da li će se prilagoditi promeni koja joj se dogodila ili joj treba pomoć psihoterapije. Problem je što mi vrlo često izgubimo kontrolu nad simptomima jer normalne reakcije pacijenta prepoznajemo kao psihijatrijske i dajemo mu antidepresive. Jedno tri meseca je potrebno da se čovek prilagodi i na jednu lepu reakciju poput rođenja deteta, a ne otkriće da je bolestan. Simptomi se vrlo često ne prepoznaju i u stanju smo da napravimo ozbiljne greške. U redu je da se boji i tu emociju pacijent ne treba da eleminiše, ali treba prepoznati anksioznost zbog saznanja o bolesti. To će se prevazići ako stručnjaci i mediji govore o tome da ćemo se izlečiti ako se rak otkrije na vreme.

NA MAMOGRAF POSLE 40.

Dr Zorica Đorgović, spec. radiologije, MediGroup sistem

- Radiolog zauzima jedno od cetntralnih mesta u otkrivanju bolesti dojke. Metode kojima se koriste radiolozi jesu ultrazvučni pregled, mamografija, magnetna rezonanca i druge. Nijedna od njih nije superiorna i korisite se da bi se međusobno dopunile. I svaka se treba koristiti pod određenim okolnostima. Ultrazvuk za žene mlađe od 40 godina, oni ne zrače i potpuno su bezbedni. Rade se jedanput godišnje ukoliko je sve u radu. Ukoliko postoji neka promena mogu i na tri ili na šest meseci. Sa ultrazvučnim pregledima najbolje je da se krene do 25 godine života i da to bude jedan preventivni ultrazvučni pregled - kaže Dr Zorica Đogović, specijalista radiologije u MediGroup sistemu.

Ona naglašava da mamografija i dalje prestavlja zlatni standard u dijagnostici. Prvi mamografski pregled treba uraditi posle 40 godina života i pogrešno je mišljenje da je štetno raditi mamografiju pre 45 godine.

- Nakon 40 se obavezno radi jednom u dve godine, a ukoliko postoji indikacija i ona se može raditi na šest meseci ili na godinu dana.
Jedna od indikacija za magnetnu rezonancu je praćenje rezultata hemioterpije. Uloga radiologa nije samo detekcija karcinoma u ranom stadijumu, već i da utvrdi da li se tumor proširio na lokalne limfne čvorove čime se određuje dalje lečenje - zaključuje doktorka.

Nikoleta Šubert, direktorka Direkcije za podaju životnih osiguranja u kompaniji "Dunav osiguranje" smatra da treba neke korake napraviti na vreme, a to rade oni koji se pomalo plaše i odgovorno pristupaju životu:

- Često postavljamo priču o finansijskoj sigurnosti na kraju svega, a desilo se da kada nas je zadesila pandemija korona virusa da je najveći broj pitanja bio kako zaključiti polisu životnog osiguranja. Kad pričamo o životnom osiguranju i to je jedna vrsta preventive. Polisa se zaključuje kada smo mladi i zdravi. To je važno zbog pravovremene akumulacije kapitala koji može biti bitan za neke nepredviđene događaje koje život može da donese. Najateže je kada su u pitanju samohrane majke jer su njihov strah i odogovornost duplirani. Finansijska sigurnost posebno žene u je izuzetno važna. Dunav osiguranje je tu sa svim svojim proizvodima.

Prema rečima doktora Duška Spasovskog, ortopedskog hirurga i profesora fizičke kulture (Sportsko Dragon Boat udruženje "Beodragons"), jedini ortopedski aspekt koji ima veze sa lečenjem karcinoma dojke je vezan za pokret:

- Zamislite da imate sport čiji je jedini pokret lekovit. Inicijativa koju je postavilo udruženje "Beodragons" je da se obolele žene od karcionoma dojke svaki drugi dan bave sportom, da sednu u čamac i veslaju zajedno sa lekarima koji dolaze u trenerkama i sa kojima dele zaveslaj i hladnu vodu. Treba osokoliti ljude da mogu da se bave sportom i posle preloma. Problem je u tome što se do skora nije obraćala pažnja da se nečim besplatnim može prevenirati bolest, poput veslanja. Ono nije besplatno za članove kluba jer treba nabaviti opremu, ali za obolele žene jeste. Cilj nam je da u Kladovu, obezbedimo čamac da mogu da imaju terapije kao što imamo u Beogradu.

Profesor Jagoda Jorga, specijalista higijene s medicinskom ekologijom sa supspecijalizacijom iz ishrane je naglasila da je Institut za onkologiju napravio niz korisnih brošura a jedna od njih je "Pravilna ishrana istine i zablude":

- Tu su dati odgovori na pitanja da li gladovanje ubija rak, da li detoks sprečava rak. Ono što mi treba da radimo u prevenciji karcinoma kada govorimo o hrani ne treba da se razlikuje od onoga što dajemo u prevenciji svih drugih hroničnih bolesti. Kad je reč o karcinomu dojke kažemo da treba sprečiti gojaznost nakon 18. godine života.

Ona je navela da potencijalna prevencija bolesti znači obilje povrća i voća, integralne žitarice, unos mesa koji ne prevazilazi 750 grama crvenog mesa nedeljno, izostaviti potpuno suhomesnate proizvode, začine, a ribu treba jesti dva puta nedeljno.

- Ne treba ništa neobično, egzotično, obične stvari za koje je svaki čovek čuo. Sirove namirinice su precenjene. Čovek je postao ozbiljan čovek kad je izmislio vatru. Za osobu koja je na lečenju od karcinoma treba poseban osetljiv pristup. Sirovo voće i povrće je takođe i glavni izvor nekih crevnih infekcija, a kada je neko na terapiji on ima oslabljen imunitet i bori se sa bolešću.