Davali su opijum prehlađenom detetu: Saveti iz 19. veka za odgajanje dece

Prema udžbeniku za higijenu autora Džordža Rohea iz 1890. godine, sve probavne tegobe kod dece javljale su se zbog konzumiranja orašastih plodova, bombona, pita, voćnih kolača i kiselih krastavaca. Autor je savetovao roditeljima da svojim mališanima izbegavaju da daju breskve, šljive i trešnje.

Tada je bilo uvreženo mišljenje da dete nikada ne bi smelo da jede bilo šta što sadrži žute ili zelene pigmente ili da pije zeleni čaj. Govoreno je kako "zeleni čaj ljude čini nervoznim, a mladi posebno ne bi trebalo da znaju šta je to nervoza".

Savetovali su roditeljima da dobro paze i na to da im deca u usta ne stavljaju bilo šta zelene boje, a to je u to vreme zapravo bio dobar savet. Naime, u 19. veku arsen se koristio za bojenje različitih predmeta u duboko zelenu boju.

Poseban sirup za smirivanje su često davali deci kojoj su rasli zubi pa su bila nemirna. Utvrđeno je da su glavna dva sastojka 'umirujućeg sirupa gospođe Vinslou" bili morfijum i alkohol. Ovaj se proizvod stavljao na tržište kao sredstvo za ublažavanje boli i dijareje, a 1868. godine objavljeni su podaci da se godišnje proda čak 1,5 miliona boca.

Živa se, takođe, u to doba često koristila kao kućni lek. U priručniku 'Kućna knjiga o zdravlju i medicini' iz 1834. godine živa se spominje kao lek za bilo koju bolest, ali se čitaoci savetuju da je koriste oprezno. Živa je tada bila čest sastojak mnogih lekova, a najčešće se koristila u kremama protiv pegica.

I opijum se upotrebljavao kao vrsta čudotvornog leka koji je mogao da izleči bilo koju bolest. Opijum se prodavao kao sredstvo protiv bolova, ali roditelji su ga davali i svojim bebama i maloj deci kad su želeli malo tišine ili kad su bila prehlađena.

Prema savetima za roditelje iz 19. veka, čitanje nikako nije bila dobra zabava za decu i "tako ne bi trebalo da provode vreme".

Mladim devojkama i mladićima su savetovali da budu oprezni prilikom čitanja beletristike, jer se smatralo da previše stimuliše njihov nerazvijeni mozak. Ovaj savet je prvenstveno bio usmeren na devojčice jer se verovalo da bi ih romani, zabava i opera mogli prerano uvesti u pubertet.

Takođe, savetovalo se roditeljima da deci ne kupuju igračke, već da ih mališani sami naprave kako bi ispunili slobodno vreme. Neke od starinskih ideja za igranje bili su izrada kolača od blata i rezanje papira u obliku lutkica ili nekih detalja iz prirode. Neposlušnu decu trebalo je "zaliti hladnom vodom".

Pročitajte i...