Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Običaji i verovanja na Svetog Savu: Mame školaraca, pripremite žito

Savindan je praznik koji se obeležava u čast prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i začetnika srpske srednjovekovne književnosti - SVETOG SAVE.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Praznik Svetog Save jedan je od najvećih hramovnih i porodičnih praznika. Proglašen je za školsku slavu, ali svetkuju ga i mnoge zanatlije i čobani. Smatra se začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, pa je zbog toga proglašen zaštitinikom prosvetnih ustanova.

Povezane vesti

Povezane vesti

Brojne su anegdote i priče o Svetom Savi, ali je srpski narod ispreo i prave legende, u koje je uneo i elemente mnogih drugih priča i običaja.

Slušajući sve što je ispredeno o ovom svecu moglo bi se pomisliti da pre Svetog Save, a rođen je sredinom XII veka, Srbi nit' su išta znali nit' umeli. Sveti Sava je putujući Božji čovek - zavodi red i blagostanje, uči narod kako da ore, kopa... Kresanjem ognjila kako da dobije vatru, žene uči da kuvaju, mese hleb, tkaju, pletu, prave sir i kiselo mleko, kovače da kuju gvožđe, kako se sadi loza, kako se dobija vino...

Mnogi srpski narodni običaji oko Svetog Save vezani su za stoku i za strah od vukova.

U takovskom kraju se priča da su svi vuci - psi Svetog Save. Čak da on vukovima određuje koje torove smeju da napadaju zimi.

Stoka se pred Savindan nije smela terati u šumu zbog straha od vukova, jer bi to za nju bilo pogubno, a tih dana se ništa nije radilo sečivom, pa britve nisu otvarane da bi vucima čeljusti ostale sklopljene. Žene nisu smele ništa da boje u crveno da vuci ne bi klali stoku.

Svetog Savu smo kao školsku slavu slavili sve do 1945. nakon čega je ukinuta. Posle skoro pola veka Savindan je ponovo postao prosvetiteljska slava, tačnije 1990. godine.

Da bi umolili sveca da vukove okrene od njihovog stada, Sveti Sava se u mnogim krajevima proslavlja veoma svečano, posle sedmodnevog posta.

Sveti Sava ne samo da "gospodari" srpskom zemljom već i nebom. Među narodnim verovanjima je i to da "ako na Svetog Savu grmi, desiće se nešto sudbinsko".

Time je srpski svetac, pridodavanjem munje i groma kao božanske opomene i oruđa, uzdignut u nivo paganskih bogova (antičkih Zevsa, Jupitera, slovenksog Peruna, skandinavskog Tora...).

Jedan od primera "grmljavine na Svetog Savu" je i iz narodne pesme o buni protiv dahija (1804. godine).

Običaj na ovaj dan je da majke koje imaju školsku decu spremaju žito povodom ovog sveca.

Sava je i srpski Mojsije, jer veruje se da gde on dotakne štapom kamen, tu se pojavljuje izvor sa svetom vodom. Otuda brojni lekoviti izvori sa njegovim imenom: od vrela kod manastira Savinac u takovskom kraju na reci Dičini, do istoimenog izvora kod Užičke Požege.

Ο Savindanu ne samo da se ne rade teži poslovi, već u nekim krajevima se ne radi ništa, a negde čak poste celu sedmicu pre Savindana.

KO RADI NA SVETOGA SAVU...

Proslavljanje uspomene i praznika Svetog Save otpočeo je u srpskim zemljama pod Turcima, najpre u crkvama, a tek se kasnije razvila u narodnu svečanost.

Knez Miloš je naredbom od 5. februara 1827. proglasio dan Svetog Save za neradni, a onima koji ne bi tog dana došli u crkvu ili dućan zatvorili odredio da "ne samo globu crkvi plate, no i apsom i telesnom kaznom kaštigovani budu". Namesništvo kneza Mihaila Obrenovića odredilo je 2. januara 1840. da se Sveti Sava smatra školskim patronom.

PRINC RASTKO, MONAH SAVA

Sveti Sava je rođen kao Rastko Nemanjić, sin velikog srpskog župana Stefana Nemanje, 1169. godine. Bio je raški plemić iz vladarske porodice Nemanjića, uticajni diplomata i prvi srpski prosvetitelj i arhiepiskop autokefalne srpske žičke arhiepiskopije, diplomata, zakonodavac, književnik i hodočasnik.

Kao mladić je žudeo za duhovnim životom i zato je odbegao u Svetu Goru. I sam Stefan Nemanja je za njim došao u Svetu Goru, zamonašio se i umro kao monah Simeon.

Rastko, koji je uzeo monaško ime Sava, bio je toliko dobar diplomata da je, iskoristivši carsko zaziranje od rimskog pape, izdejstvovao kod nikejskog cara (Nikejsko carstvo je u to doba slovilo kao naslednik Vizantijskog) i patrijarha vaseljenskog punu nezavisnost Srpske crkve, i postao njen prvi arhiepiskop.

Sveti Sava i njegov otac ustanovili su manastir Hilandar, a potom i mnoge druge manastire, crkve i škole po srpskoj zemlji.

Mirio je svoju braću, zavađenu oko vlasti, mirio je Srbe sa njihovim susedima. Stvarajući Srpsku crkvu, istovremeno je stvarao srpsku državu i kulturu.

Umro je u Trnovu u vreme cara Asena, razbolevši se posle službe na Bogojavljenje, 12. januara 1236. godine.

Kralj Vladislav preneo je njegove mošti u manastir Mileševu, a Sinan-paša ih je oskrnavio i spalio na u Beogradu, 27. aprila 1594. godine.

Pročitajte i:

Povezane vesti

Povezane vesti

Povezane vesti

Povezane vesti

Zapratite nas i na Instagramu!

Pogledajte ovu objavu na Instagramu.

Objavu dijeli Uživajte u roditeljstvu! (@yumama.rs)

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Vesti

Porodica