Nismo propustile popodnevnu kafu ni pored svih obaveza - priča dve mame najbolje drugarice

Jedna bez druge ne možemo. Da, mislim na svoju prijateljicu!

To je sve lepo i porodično, ali znate šta – meni je ipak potrebna ona. Ona koja razume kada me suprug iznervira, ona koja je proživela sličnu situaciju sa razbacanim igračkama i napadima besa. Fali mi moja najbolja prijateljica! I fale mi naše popodnevne kafe. Uz te tople mirisne kafe mi smo imale priliku da napunimo baterije, da povećamo energiju i vratimo se svakodnevnom životu sa mnogo više elana i raspoloženije.

Naporno je tražiti delić dana kada možemo da se čujemo, a to sve bude usput, dok moje dete spava, a njeno ruča za stolom. Fali nam ta zajednička kafa! Uživo, bez telefona ili računara, bez porodice oko nas. Samo nas dve i šoljice omiljene kafe baš onakve kakve ih volimo, bogate penom i opijajućim mirisom! Jednog dana, potpuno isfrustrirane i željne jedna druge, uspele smo da pronađemo rešenje! Popile smo popodnevnu kafu uprkos svim kućnim obavezama!

Jedno popodne, nakon ručka i završetka ostalih obaveza, sprovele smo naš plan u delo. Muž je bio saglasan, te mi je pomogao da odem, iskradem se na kratko iz kuće i vidim svoju prijateljicu. Preuzeo je sve kućne obaveze na sebe, deca i on su već osmislili zajedničke igre, a ja sam dobila priliku da popijem tu svoju popodnevnu kaficu. Isto je uradila i ona.

Svaka je pobegla na kratko u svoju kuhinju, skuvala omiljenu domaću kafu, nasula je u veliku šolju (jer ova prilika zaslužuje više) i sela u auto.

Dovezle smo se do svog omiljenog kutka pored reke i odabrale smo onu ‘našu’ klupicu još iz detinjstva, i pretvorile je u svoj jedinstveni kafe. Htele smo da ovu kafu popijemo u prirodi, na svoj način. Priznajem, bilo je više takvih dana, ali pssst.

Sedele smo tako, ćaskale o svim tim sitnim svakodnevnim problemima, smejale se i maksimalno uživale u zajedničkoj kafi.

Ja sam se otvorila, ispričala joj i one lepe porodične momente, ali i one koji su mi teško pali, a svaka mama ih ima. Ona se raspričala takođe. Vreme je tako brzo prolazilo, a čini se da nema teme o koju se nismo okrzle. Prisećale smo se i zajedničkih uspomena, jer kako bez toga? A kafa je neprestano mirisala i podsećala nas na sve one kafe koje smo nekada pile zajedno.

I tako uz osmehe i velike šolje domaće, sveže mlevene, nas dve smo potpuno uživale. Obaveze mogu da čekaju, deca su sa tatom, ima vremena za sve... A mamama je potreban predah i momenti potpunog opuštanja i uživanja u društvu onih koje su već dugo tu, rame uz rame uz nas.

Da, uspele smo da popijemo tu svoju omiljenu popodnevnu kafu i sigurna sam – zbog toga smo sada još bolje mame!

Pročitajte i...