PROFESIJA BUDUĆNOSTI! Vreme je za zelena zanimanja!

Zelena radna mesta su ona koja štite životnu sredinu, obnavljaju biološku raznovrsnost, smanjuju potrošnju energije, minimalizuju nastanak otpada i štite od zagađenja. Oni su sve manje izbor, a sve više stvarna potreba tržišta, naročito u vreme ekonomske i epidemiološke krize.

Budućnost u eko-dizajnu

Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS, kaže da su zelena radna mesta na lokalu važna za budućnost srpske ekonomije.

- Bitno je da imate posao u svom kraju, svom naselju, kako bismo snizili te ekonomske i socijalne migracije, naročito u zapadnoj i južnoj Srbiji. Važan je regionalni razvoj Srbije, a najbolja investicija jesu zelena radna mesta. Zelena radna mesta su dostupna na lokalu, ne samo u vidu održavanja komunalne infrastrukture, održavanju zelenih površina, šuma već i radna mesta u održivom turizmu, održivom ribolovu i lovstvu, održivoj proizvodnji hrane. Pomenuo bih i eko-dizajn, jedan od najboljih alata koji je potreban za stvaranje nove vrednosti za industriju u šumarstvu. Nije interes Srbije da izvozi trupac u zapadnu Evropu, već da ovde napravi taj proizvod i da uveća domaći BDP kroz novu vrednost. Zato mislim da je eko-dizajn jedan od budućih i sadašnjih poslova budućnosti. Prema našim procenama, do 2030. godine samo 30.000 novih radnih mesta ćemo imati u zelenim poslovima. U Srbiji više od 400.000 objekata nema izolaciju, a da ne govorimo o korišćenju solarnih panela ili tople vode koja dolazi iz obnovljivih izvora. Eto šanse za montere, izolatere i sitne zanatske poslove, ali se bojim da će biti veliki problem s radnom snagom. Zato mi već sada putem dualnog obrazovanja treba da školujemo te kadrove koji su potrebni za zelena radna mesta - navodi Mitrović.

Upravo tako, neki od novih radnih mesta su inženjer za energetsku efikasnost, monter solarnih sistema, saradnik na izradi politika za održivo korišćenje biomase i energije, savetnik za energetsku politiku, ekonomski analitičar zaštite životne sredine, ekološki tehničar, arhitekta za zelenu gradnju. Tradicionalni poslovi mogu se pripremiti za budućnost ili transformišući se u druga zanimanja, ili stalnim edukacijama, pomoću kojih će ići u korak s vremenom.

Foto: Privatna arhiva

Vladimir Nikolić, samostalni savetnik u Upravi za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kaže za Kurir da su za šumarstvo - proizvodnju pod otvorenim nebom, potrebni različiti profili radnika.

- Od onih koji se bave sakupljanjem semena i sadnog materijala, onih koji se bave pošumljavanjem i negom šuma, do onih koji se bave sečom i izvlačenjem kako bismo na kraju dobili finalni proizvod za potrebe industrije. S druge strane, imate kadrove koji se bave planiranjem šumarstva, jer dobar plan mora da se sprovede u delo na terenu. Želimo da šumarstvo ide u korak s razvojem i na evropskom i na svetskom nivou. Princip održivosti, koji je usvojen kao jedan od 15 principa UN, u šumarstvu se naziva princip trajnosti. Zato je potrebno koristiti samo onoliko koliko vam priroda dozvoljava i ostaviti sledećoj generaciji. Proizvodni procesi u šumarstvu su jako dugi. Za hrast lužnjak taj proces od setve do žetve traje 150 godina, za jedan bukov trupac vam treba minimum 70, maksimum 130 ili više godina - navodi on.

Foto: Marina Lopičić

Održiva potrošnja

Da moramo poslati jasnu poruku svima da je održivost veoma važna, saglasan je i Siniša Mitrović, jer više nije moguće koristiti prirodne resurse bespoštedno.

- Pored finansijskog, ljudskog, tehnološkog, postoji i prirodni kapital i on predstavlja nacionalni kapital jedne zemlje - voda, vazduh, zemljište, šume... Najvažniji postulat cirkularne ekonomije jeste da sa što manje resursa i energije dođete do kvalitetnog proizvoda. Mi stoga treba da redizajniramo našu budućnost u tom delu i da poštujemo poruke koje nam šalje priroda. Kao zemlja nalazimo se u jednoj prilično riskantnoj fazi energetskog siromaštva, što znači da se skoro 30 odsto stanovništva greje na ogrevno drvo. Takođe, važno je da snizimo ono što je najveći rizik za naše šume - a to su požari i slični akcidenti, koji nastaju i kao posledica klimatskih promena, ali i zbog bahatog postupanja. Velike su štete koje nastaju na biodiverzitetu, i tu nije reč samo o kubicima drva koji nestaju u plamenu, već o mnogo važnijem, živom svetu. Takođe, ako imate održiv sistem šumarstva, morate da shvatite da su poplave jedan od hazarda i one su Srbiju tokom 20 godina koštale sedam milijardi evra. Ali ako imate održivo šumarstvo, pa neće se ta kap koja padne tako brzo dokotrljati do vodotoka, nego će je upiti neka mahovina ili neki šumski ekosistem. Zato je važno da napravimo nacionalni konsenzus kakvu budućnost želimo da izgradimo kada je u pitanju održivo šumarstvo - ističe on.

Ne propustite da propratite onlajn lajv forum 21. 10. 2020. od 10 do 12 sati na kurir.rs, Fejsbuk i Jutjub kanalu Kurira, gde ćemo govoriti o profesiji budućnosti.

Predviđena šumovitost za Srbiju 41,4 odsto

Samo kvalitetna šuma ima punu ekološku ulogu

Vladimir Nikolić iz Uprave za šume ističe da je prostornim planom Republike Srbije predviđeno da šumovitost naše zemlje bude 41,4 odsto.

- Usled ekonomskih migracija imamo pusta sela i poljoprivredne površine koje su se nekad obrađivale sada polako zarastaju. Taj proces od livade do šume koja je ekonomski isplativa može da potraje i do 500 godina. Tu smo mi šumari kao struka koja treba da pomogne da što pre dobijemo ne samo drvo kao resurs već kvalitetnu šumu koja će imati svoju ekološku ulogu. Postoji razlika u apsorpciji ugljen-dioksida između visoke negovane šume i niske šume. Od tri do pet kubika je veći prirast u visokoj nego u niskoj šumi - navodi Nikolić.

Kurir.rs/ Jelena Vukić