KAKO DRVEĆE ŠTEDI: Zbog drveća manji računi za struju

Poznato je da drveće prečišćava vazduh i čuva zemljište od erozije. Međutim, manje je poznato da drveće pomaže ljudima u gradovima da smanje troškove energije koju koriste za zagrevanje ili rashlađivanje jednostavnim stvaranjem senke ili blokiranjem jakih vetrova oko zgrada.

- Leti drveće pravi senku i hladi vazduh, tako da se smanjuje upotreba rashladnih uređaja. Zimi štiti od vetra. Veličina drveta, vrsta, udaljenost stabla od kuće i pravac u odnosu na zgradu, sve to utiče na količinu energije koju će jedna zgrada potrošiti. Iako rezultati variraju po klimatskim zonama, generalni zaključak je da veliko drveće na zapadnoj strani zgrade smanjuje troškove hlađenja leti - navode istaživači.

Foto: Privatna arhiva

Veštački materijali višestruko štetni

Marko Kazimirović, asistent na Šumarskom fakultetu na predmetu Rast i proizvodnost šuma, kaže za Kurir da drveće štedi na mnogo načina, pre svega sa aspekta činjenice što je prirodni materijal.

- Upotreba drveta kao materijala nema gotovo nijednu negativnu konsekvencu po životnu sredinu. Dakle, ukoliko budemo koristili drvo, mi ne štetimo životnoj sredini. Danas imamo bezbroj veštačkih materijala, koje je stvorio razvoj civilizacije, i sve veće životne potrebe čoveka. Međutim, suština je da je postupak nastajanja tih materijala veoma štetan po životnu sredinu, prevashodno za atmosferu, u koju se emituju nove količine izduvnih gasova, koji u decenijama ispred nas ulaze u tokove materije u prirodi i narušavaju balans, istovremeno preteći da ozbiljno ugroze šume i šumske ekosisteme. Između ostalog, nastajanjem novih materijali izlučuju se različite vrste polutanata u vazduh, između koji su i nove, ekosistemu „nepoznate“ količine ugljen-dioksida, a s druge strane, samo drvo se sve više zanemaruje. Zato, koristeći drvo štedimo na mnogo načina, čuvamo atmosferu i životnu sredinu, a ne treba zaboraviti da je drvo izuzetno prijatan i dobar građevinski materijal. Drvena stolarija, vrata, prozori, ali i drveni zidovi imaju jako dobar efekat na cirkulaciju vazduha u kućama, za razliku od PVC i aluminijumskih prozora, koji hermetički zatvaraju prostor - navodi Kazimirović.

Upitan da li je uloga pravilne i strateške sadnje stvarno tolika da može da obezbedi uštede u potrošnji energije, imajući u vidu da su neki stručnjaci izračunali da je moguće da se sa samo tri stabla pravilno zasađena oko kuće uštedi i do 30% potrošene energije, Kazimirović kaže da više stabala koegzistira na jednom mestu i da nesumnjivo stvaraju mnoge pozitivne efekte.

- To su tzv. vetrozaštitini i snegozaštitini pojasevi u kojima stabla mogu da doprinesu sprečavanju neželjenog dejstva vetra, nanosa snega. Sama stabla, ukoliko postoje oko objekata za stanovanje, njihove krošnje stvaraju specifičan šumski mikroklimat koji ublažava klimatske ekstreme. To je u dnevnoj varijaciji temperature poprilično važno, naročito u letnjim i zimskim periodima. Zimi, ako je previše hladno, u šumi je toplije nego na otvorenom prostoru. Isto tako leti, kada je napolju ekstremna vrućina, u šumi je mnogo prijatnije - ističe naš sagovornik.

Foto: Privatna arhiva

Uložiš funtu, uštediš sedam

Jedna studija u Velikoj Britaniji pokazala je da svaka funta uložena u sadnju uštedi sedam funti. Druga, iz 2014, da se zahvaljujući drveću samo u SAD na godišnjem nivou uštedi 6,8 milijardi dolara troškova zdravstvene nege. Kazimirović takođe ističe da se „svaki dinar uložen u sadnju i negu šuma višestruko vraća i vredi“.

- Specifičnost šume i šumskih ekosistema je što mora dugo da se čeka na povrat investicija u njihovu negu. Ono što uložimo sada vraća se tek za nekih od 50 do 180 godina! Dakle, reč je o jako dugoročnom ulaganju, koje ima mogućnost da se na većim površinama, kroz princip trajnosti prinosa, vrati i ranije. Naime, prema Nacionalnoj inventuri šuma, na celoj teritoriji Srbije na svake 3,4 sekunde naraste jedan kubni metar drveta. Ukoliko vidimo samo kolika je tržišna vrednost ogrevnog drveta, kao najjeftinijeg proizvoda iz šume, vidimo da je to veliki iznos na dnevnom nivou koji šuma stvara. Sve što se uloži, višestruko se vrati, samo je pitanje mogućnosti da se čeka toliko duga otplata. Takođe, šume ne treba posmatrati pasivno i razmišljati „OK, one su tamo da budu zelene i to je to“. Njih moramo da negujemo kao što se neguje bio koja poljoprivredna kultura, kukuruz, pšenica ili povrtarska biljka, samo što je kod šuma taj vremenski okvir gajenja stogodišnji i duži - navodi on.

Koliko će kiseonika jedno drvo proizvesti, dodaje on, zavisi od više faktora - starosti drveta, veličine krošnje, stanja u kom se nalazi.

I drveće ima svoje „penzionere“

- Količina kiseonika koju jedno drvo proizvede zavisi od svega navedenog, ali akcenat je na stanju u kome je drvo, tj. na njegovoj starosti. Stablo apsorbuje ugljen-dioksid i vezuje ugljenik. Onog trenutka kada stablo dostigne maksimalne dimenzije i uslovno rečeno prestane da raste, ono prestaje da bude intenzivan prečistač vazduha. Zato je jako bitno imati mlade šume koje intenzivno rastu. Da sumiramo, ne znači da šuma ima efekat prečišćavanja vazduha time što samo vidimo da je zelena. Ukoliko su to „penzioneri među stablima“, oni neće imati isti efekat kao mlada šuma na njihovom mestu. To ne znači da starije šume nemaju neke druge funkcije, ali usled dostizanja maksimalnih dimenzija njihova moć prečišćavanje vazduha i alokacije ugljen-dioksida je svedena na minimum. Naprotiv, veoma često se može desiti da usled respiratornih procesa i izostajanja stvaranja organske materije stara stabla predstavljaju veći emitere, nego apsorbere. U najboljem slučaju, nivo razmene gasova je kod starih stabala i šuma je pretežno u ekvilibrijumu.

JEDNA OD GLAVNIH FUNKCIJA DRVEĆA JE PREČIŠĆAVANJE VAZDUHA  

Stablima u urbanim sredinama treba intenzivna nega

Foto: Privatna arhiva

Zanimalo nas je ima li razlike između drveta koje raste u gradu, u nekom drvoredu, na primer, i onog u šumi. Naš sagovornik potvrđuje da ima.

- Pre svega, tu je razlika u stablima koja su rasla na osami i onih koja rastu u zajednici, koju mi zovemo šuma ili malo stručnije, sastojina. Tokovi rasta i prirasta ove dve grupe stabala su bitno različiti. Kada stabla rastu na osami, oni uživaju svu svetlost oko sebe i mogu nesmetano da razvijaju svoju krošnju i samim tim uvek imaju veliki prečnik debla. Ipak, stabla u gradu su mnogo više izložena zagađivačima različitog porekla - od mehaničkih oštećenja do čestični,h koja mogu ozbiljno da oštete stabla i zato im je potrebna intenzivna nega. Stoga bi svi gradski drvoredi trebalo da se jednom do dvaput godišnje pregledaju i štite na adekvatan način. Ipak, to što su u gradskim sredinama zagađenja veća, ne znači automatski da su stabla iz urbanih sredina fiziološki jača ili bolja od onih koja su rasla u ruralnim sredinama i šumskim sastojinama. Stabla u gradovima su se jednostavno prilagodila na nepovoljne uslove da bi mogla da prežive, te se eventualni veći efekti u smislu prečišćavanja vazduha mogu pripisati porivu opstanka i borbi za život - kaže Marko Kazimirović.