Preko 100 roditelja i stučnjaka koji se bave razvojem, zdravljem i obrazovanjem dece ranog uzrasta (od rođenja do šeste godine), čije je odrastanje izloženo višestrukim rizicima ili kod kojih već postoje razvojna kašnjenja, smetnje i teškoće u razvoju, učestvovalo je na okruglom stolu o ranim intervencijama pod nazivom "Raskršća i prekretnice". Skup su organizovali UNICEF i Beogradski psihološki centar, uz podršku Fonda za otvoreno društvo iz Londona i Beograda i ambasada Australije u Srbiji.

Pilot model ranih intervencija, namenjen roditeljima i porodici, razvija se od 2016. godine zajedno sa ministarstvima zdravlja, obrazovanja i socijalne zaštite i uz podršku Nacionalnog saveta za rane intervencije.

Prethodnih nedelja, stručnjaci iz razvojnih savetovališta domova zdravlja, centara za socijalni rad i predškolskih ustanova učestvovali su u obukama o osnaživanju porodice da na efikasan i funkcionalan način podrže razvoj i učenje deteta. Domaći i inostrani eksperati su im predočili naučno zasnovana znanja i prakse za efikasno otkrivanje problema u razvoju deteta u što ranijem uzrastu i pravovremeno uključivanje porodice u program podrške.

"Saradnja sa institucijama, privrednim i civilnim sektorom je veoma važna, ali ključ za promenu je rad sa roditeljima i roditeljskim udruženjima. Na putu ka kreiranju sredine koja će omogućiti boljitak za svu decu, a posebno za onu sa problemima u razvoju, ugledamo se na zemlje poput Australije, Holandije, Amerike i Portugalija. Trudićemo se da njihove prakse iskoristimo i primenimo", rekla je Jelena Zajeganović Jakovljević, rukovoditeljka programa za rani razvoj UNICEF-a .

Jedna od inostranih ekspertkinja koja je vodila radionice, Ana Marija Serano, predstavnica Evropske asocijacije za rane intervencije EURLYAID i portugalske asocijacije ANIP, kaže da je zadivljena entuzijazmom stručnjaka i roditelja iz Srbije, i dodala:

"Naša glavna misija bila je da dobrobit deteta, posebno kada ima teškoće i smetnje u razvoju, postane fokus sistema, kao i da rešimo roditelje stresa koji izaziva odlazak kod velikog broja različitih stručnjaka. Ideja je da im pružimo konkretan i jedinstven plan i mišljenje o stanju deteta, utemeljeno na nalazima više specijalista. Naše iskustvo i istraživanja su pokazala da ovakav pristup ima najviše efekta, budući da je većina porodica iscrpljena odlaskom kod raznih stručnjaka i lekara."

Model ranih intervencija danas se probno sprovodi u sedam gradova i opština u Srbiji (Beograd – opštine Rakovica, Čukarica i Novi Beograd, Kragujevac, Niš, Leskovac i Sremska Mitrovica).

"U Srbiji je od 2016. godine ostvaren značajan napredak. Sigurnim koracima ide se ka punoj primena Modela orjentisanog ka porodici do kraja 2021. godine. Da bi roditelji bili aktivni partneri jednog ovakovog modela veoma je važno da budu dobro informisani. Snaga i pokretač promena u sistemu ranih intervencija je podela iskustva sa drugima koji se nalaze u sličnoj situaciji," kaže dr Dragana Sretenov iz Fonda za otvoreno društvo u Londonu.