Opasan trend među tinejdžerima: 'Spotted' profili na kojim se dele slike mladih sa ulice

Na Instagramu su poslednjih nekoliko meseci osvanule brojne grupe zvane "Spotted" (uočen si) u kojima mladi šalju fotografije drugih koje slikaju u prolazu, autobusu, na ulici, u parku, postavljaju u grupi "Spotted" njihovog grada, a onda moderatori te Instagram grupe, koju prati više hiljada ljudi, fotografiju krišom slikane osobe objave javno i pitaju sve da li je neko prepoznaje i poznaje. Nakon toga, korisnici koji znaju ko je na fotografiji u komentarima "taguju" (označe) tu osobu kako bi je onaj ko ju je slikao i našao.

- Dragi roditelji, vreme je došlo da nam svima izrazim saučešće jer, ukoliko niste videli šta nudi ovaj Instagram profil, vi zapravo i ne znate gde su i šta rade vaša deca. Malo je reći da sam zgrožena da se na ovom Instagram profilu pod nazivom spotted_sabac nude informacije o tome gde se nalaze vaša deca, ko su, postavljaju slike iz škola, školskih dvorišta, ulica i da dalje ne nabrajam uverite se sami. Oglasi samo pljušte, pa da nam svima čestitam novu eru današnjih elektronskih mahinacija. Možda je na nekoj fotografiji i vaše dete, jer sam ja nekolicinu prepoznala - napisala je zabrinuta majka.

Kako funkcionišu "spotted" profili?

Kada se mladima na javnom mestu neka osoba učini zanimljivom i privlačnom, toliko da bi želeli da ostvare kontakt sa njom, umesto da toj osobi priđu na "staromodan" način, tinejdžer je krišom fotografiše. Zatim tu sliku šalje nekom od "spotted" profila sa zahtevom da se fotografisana osoba pronađe, da se otkrije njeno ime ili da link do instagram profila. Neretko uz fotografiju ide i objašnjenje: "Primećen u Tašmajdanskom parku oko 19 sati sa tri druga. Imao je plavi ranac i bele patike. Da li ima devojku?"

Zavisno od toga u kom gradu je osoba primećena, ova poruka se šalje "spotted" profilu tog grada ("spotted_beograd", "spotted_aranđelovac", "spotted_šabac" i slično...)

Dok roditelji strepe za bezbednost svoje dece, jer se i podaci poput škole koju pohađa javno objavljuju, mladi u Srbiji smatraju da je ovo jedna uobičajena pojava i produkt novog, modernog onlajn doba.

Tako jedan srednjoškolac iz Beograda ne vidi apsolutno ništa loše u ovome i tvrdi da se "diže bespotrebna drama".

- Ne vidim zašto se diže tolika drama oko toga, vi stariji treba da shvatite da se devojkama ne prilazi na ulici kao što se nekad prilazilo. Mislim da se to ne koristi u loše svrhe, niko tu ne traži kućnu adresu nego nečiji Instagram profil, pa kad se to dvoje spoje neka vide da li će da nastave dopisivanje - objašnjava mladić.

Na pitanje kako bi se osećao da se njegova fotografija nađe na jednom takvom proflu, uz osmeh kaže da bi mu laskalo, jer to znači da ga je neko primetio. O eventualnim opasnostima, kaže, ni ne razmišlja.

- Nisam razmišljao o tome da se te fotografije mogu zloupotrebiti, ali opet ne mislim da je to loše, jer moji vršnjaci svejedno objavljuju svoje slike na društvenim mrežama. Ako neko ne želi da se dopisuje sa tobom jednostavno ga blokiraš i to je to - kaže ovaj tinejdžer.

Ali, šta kaže zakon?

Advokat Maja Atanasković iz Fondacije "Tijana Jurić" objašnjava da zakon koji reguliše sve medije i sve vidove komunikacije jeste Zakon o javnom informisanju i da on jasno kaže da fotografija iz privatnog života bilo kog lica ne može da se objavi bez njegove saglasnosti.

- Ta saglasnost ne mora da bude verbalno data, može i konkludentnim radnjama. To znači da ako neko stoji, a neko ga slika, a ovaj zna da će taj okačiti na profil na Instagramu, što je javna mreža, to je sasvim dozvoljeno - objašnjava advokat.

Tužilac: Opasan trend

S druge strane Lidija Komlen Nikolić, bivši tužilac za Visokotehnološki kriminal, objašnjava da su društvene mreže omogućile masovnu komunikaciju između velikog broja ljudi, ali i veliki upliv u privatnost ljudi, pre svega maloletnika, među kojima je popularnost korišćenja društvenih mreža izuzetno rasprostranjena, pri čemu maloletnici nisu svesni svih opasnosti koje vrebaju na društvenim mrežama. 

- Što se tiče fotografisanja osoba bez njihovog znanja i pristanka, a potom i postavljanje na društvene mreže, takve radnje bi mogle da se kvalifikuju kao krivično delo Neovlašćenog fotografisanja iz čl. 144 KZ. Međutim, za to krivično delo u konkretnoj situaciji, "spotted" profila, gonjenje se preuzima po privatnoj tužbi. Tu dolazimo do situacije koja nija poznata široj javnosti, a to je da administracija društvenih mreža ne potpada pod zakonodavstvo Republike Srbije. To znači da ukoliko želite da saznate identitet osobe koja je postavila slike, bez vaše saglasnosti administrator to neće moći da uradi jer je ovlašćen da to saopšti jedino organima krivičnog gonjenja. U konkretnom slučaju naša policija te podatke ne bi mogla da traži. Procedura dostavljanja podataka je izuzetno komplikovana i uglavnom je rezervisana za izvršenje ozbiljnih krivičnih dela - objašnjava Lidija Komlen Nikolić, predsednica Predsedništva Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca koja se dugi niz godina bavila visokotehnološkim kriminalom.

Jedino što u ovoj situaciji preostaje osobi koja želi da njene fotografije budu uklonjene jeste obraćanje administratoru društvene mreže, što je, kaže, Sizifov posao.

- Imajući u vidu svrhu kreiranja ovih profila, a to je povezivanje ljudi radi upoznavanja, dolazimo do situacije u kojoj maloletnici naivno veruju da se s druge strane nalazi takođe maloletno lice, a u stvarnosti to nije slučaj. NIje slučajno što je većina ovih profila zaključana i samo pratioci mogu da vide i komuniciraju u okviru grupa - objašnjava dalje Komlen Nikolić.

Ona dodaje da postoje mogućnosti zloupotrebe, i to kada se sve ovo radi u cilju dogovaranja sastanaka sa maloletnikom i to sve radi izvršenja krivičnih dela protiv polnih sloboda.

- U pitanju je krivično delo Iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivčnih dela protiv polnih sloboda iz čl. 185b, gde je zaprećena kazna zatvora do pet godina, i to kada je oštećeni maloletno lice a kada je dete u pitanju zaprećena je kazna zatvora do osam godina - navodi, ističući da je ovo ekstremna situacija o kojoj maloletnici ne razmišljaju, a u dosadašnjoj sudskoj praksi se, kaže, pokazala kao izuzetno teška za dokazivanje.

Fenomen "spotted" profila je izuzetno rasprostranje i nije karakterističan samo za Srbiju. U svakom slučaju savetuje se da bi trebalo raditi na podizanju svesti da vi neovlašćenim fotografisanjem i postavljanjem na društvene mreže osobe (koja vam za to nije dala odobrenje) kršite nečiju privatnost, a posredno ugrožavate i bezbednost maloletnika jer nikada ne znate identitet osoba koje su pratioci na "spotted" profilu.