Nema stvari koja bi bila tako vredna proučavanja kao priroda, govorio je Nikola Tesla. Ekološko obrazovanje je sastavni deo vaspitno-obrazovnog procesa. Godinama pričamo o tome da temelji obrazovanja za zaštitu životne sredine treba da budu postavljeni još u najranijem detinjstvu. Od vrtića do univerziteta pričamo o ekološkim pristupima i zaštiti životne sredine, jer bez dobrog ekološkog obrazovanja nema ni zdrave životne okoline.

Širom sveta 26. januara obeležava se Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine, koji je ustanovljen još 1972, kada je u Stokholmu održana prva Konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini. Na konferenciji je usvojena deklaracija kojom se naglašava potreba za obrazovanjem o ekološkim problemima, globalnim i lokalnim, kako bi se svim građanima pružile informacije neophodne za njihovo aktivno učešće u očuvanju životne sredine.


Foto: Screenshot

 Već sada se suočavamo s negativnim posledicama našeg nemarnog odnosa prema prirodi - zagađenje vazduha, vode, zemljišta, klimatske promene... Njegov uticaj možemo da umanjimo tek kada ga postanemo svesni. Ekološko obrazovanje treba da pruži sigurna znanja o osnovnim ekološkim pitanjima savremenog društva, informacije o zaštiti životne sredine, kao i savete na koji način je najbolje koristiti prirodne resurse.

Sunčica Vještica sa Fakulteta za primenjenu ekologiju Futura kaže da ekološko obrazovanje i formiranje ekološkog načina mišljenja započinje u najranijoj mladosti, pa je otuda veoma značajna uloga obrazovno-vaspitnih organizacija na svim nivoima sticanja znanja - osnovnoškolsko, srednje i visokoškolsko.

- Osnovno načelo eko-obrazovanja i vaspitanja izraženo je u zahtevu da ekološko obrazovanje ne bude samo informisanje o eko-činjenicama već da čitav život u obrazovnim ustanovama bude povezano s ekološkim zahtevima. Zato je zadatak eko-vaspitanja i obrazovanja sticanje znanja o načinu otklanjanja negativnih posledica narušene ekološke ravnoteže. Sve više su vidljiva brojna tzv. zelena zanimanja, odnosno zelena radna mesta, za koja, nažalost, obrazovni sistem nema odgovarajuće profile stručnjaka, pa se to u praksi nadoknađuje raznim kursevima, treninzima, specijalizacijama - kaže Vještica.

Ona dodaje da na nivou visokog obrazovanja imate profilisano samo jedno zanimanje - analitičar zaštite životne sredine, koje se podrazumeva kao diplomirani ekolog.

- Ovo nas sve više tera da razumemo šta je to održivi razvoj i održivost životne sredine. Nije u pitanju održavanje nivoa proizvodnje, već se radi o zaštiti, očuvanju i unapređenju životne sredine. Želim da poručim, pre svega mladim ljudima, da se ne radi o povratku u prirodu, već o očuvanju i unapređenju kvaliteta života koji danas ima novu mernu jedinicu, a to je očuvanje zdravlja i kvaliteta sredine života i rada - zaključuje Vještica.

Sistem greške
OBDANIŠTA DALEKO ISPRED FAKULTETA

Vještica kaže da je došlo do nekih promena kada je reč o studijskim programima, ali da na doktorskim studijama i dalje nema promena kada je ekološko obrazovanje u pitanju.

-Ako govorimo o ekološkom obrazovanju i podizanju ekološke svesti, onda su obdaništa i osnovne škole danas daleko ispred naših fakulteta i univerziteta. Ja bih to nazvala sistem greške, ne samo u našem obrazovnom sistemu već u svim savremenim obrazovnim sistemima - naglašava Vještica.

Zasadi drvo
AKCIJA POŠUMLJAVANJA ŠIROM SRBIJE


Foto: Shutterstock

Prepoznajući značaj šuma, „Adrija medija grupa“ i dm drogerie markt, zajedno sa institucionim partnerima, Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Upravom za šume, JP „Vojvodinašume“, JP „Srbijašume“, Privrednom komorom Srbije, Pokretom gorana Srbije i botaničkom baštom „Jevremovac“, pokrenuli su projekat pod nazivom „Zasadi drvo“.

„Adrija medija grupa“ i dm, kao dve društveno odgovorne kompanije, ovom akcijom pre svega žele da podignu svest o važnosti pošumljavanja područja kojima je to potrebno, kao i o zaštiti životne sredine kako za nas, tako i za buduće generacije. Projekat „Zasadi drvo“ trajaće četiri meseca, nakon čega će otvaranjem sezone jesenjeg pošumljavanja biti pružena prilika građanima da zasade svoje drvo tokom jednodnevne radne akcije koja će se održati u prvoj polovini novembra, kada priroda to dozvoli. Planiramo da zasadimo preko 50.000 sadnica širom Srbije. Krajem avgusta objavićemo spisak tačnih lokacija na teritoriji cele Srbije, a svim građanima koji žele da se priključe našoj akciji biće obezbeđene sadnice.

SAVESNO BIRAJTE PROIZVODE I TIME ČUVAJTE OKOLINU
OSVESTI SE!


Foto: Screenshot

Kompanija dm drogerie markt trudi se da postavlja nove standarde u kupovini i savetuje svoje kupce da joj pristupe savesno tako što im omogućava alternative u odnosu na konvencionalne proizvode. Iz tog razloga dm je pokrenuo kampanju pod sloganom „Osvesti se!“, s ciljem edukacije o značaju odgovorne kupovine i održivom razvoju. Između ostalog, dm predstavlja mesto kupovine onima koji teže zdravom i održivom načinu života. Internacionalno, ljudi koji su razvili ovaj način života su poznati pod nazivom LOHAS (Lifestyles Of Health And Sustinabilty).

Ovaj životni stil podrazumeva principe održivosti kroz savesno delovanje prilikom odabira proizvoda i generalnim odnosom prema očuvanju okoline i zdravijem životu.

Kompanija dm nudi odgovarajuće ekološke alternative za proizvode koji su u svakodnevnoj upotrebi. U te proizvode se, između ostalih, ubrajaju i organski uzgojene namirnice čija proizvodnja ne šteti okolini i životinjama, linija privatne robne marke za različite namene koja zadovoljava ekološke standarde, prirodna kozmetika čijom se upotrebom smanjuje nivo mikroplastike u morima.

Da li znate kako su povezani prirodna kozmetika i plankton? Korišćenjem prirodne kozmetike smanjujemo količinu mikroplastike koja bi se inače našla u moru. Već sada u morima pliva šest puta više plastike nego planktona i ona, nažalost, uglavnom završi u stomaku životinja.

Važnost preusmeravanja na nove načine proizvodnje i menjanje navika ljudi krucijalna je stavka za stvaranje boljeg okruženja za život. Služeći kao primer pojedincima, ali i ostalim kompanijama, dm podstiče da se zajednički angažujemo i osvestimo čuvajući naše okruženje za buduće generacije.

Kurir.rs/Dijana Glogonjac