Roditelji imaju veću tremu nego budući đaci: Upis u školu nije bauk, kažu stručnjaci

"Pričaj glasno", "Ponašaj se kako sam te učila", "Videćeš ti kada dođeš u školu", samo su neke od rečenica koje većina roditelja upućuje predškolcima uoči upisa u prvi razred osnovne škole, koji počinje za desetak dana. Ne činite to nikako!

Testa se plaše roditelji, a ne deca

Neretko, u želji da se dete prikaže u najboljem izdanju, ali i iz straha zbog samog prelaska iz vrtića u školu, roditelji pripremaju svoje dete za ovaj test, dok pedagog u OŠ "Mihajlo Pupin" u Zemunu Nerea Dokmanović ističe da to ne bi trebalo raditi.

- To nije test koji se polaže ili pada, on samo daje kompletnu sliku koliko je dete zrelo i spremno za kolektiv. Sa detetom se prvo razgovara, a zatim se proverava njegova logika, percepcija, pamćenje, ono dobija verbalne i matematičke zadatke, ali je sve svedeno na njegov nivo znanja - priča pedagog Nerea.

Da ne bi trebalo praviti famu oko ovog testiranja, smatra i psiholog u OŠ "Veselin Masleša" Gorica Klisura.

- Roditelji me često nakon testa pitanju koliki je detetov IQ, ali mi to ne gledamo, već je važno da se mentalna dob deteta poklapa sa kalendarskim uzrastom. Decu ne treba pripremati za ovaj test, a i roditelji bi trebalo da budu opušteniji - smatra psiholog Klisura.

Pedagog Nerea Dokmanović smatra da neki roditelji svoj strah od upisa prenose na dete.

- Moje iskustvo pokazuje da je deci prijatno na tom razgovoru, da im je test zanimljiv, ali i da su opušteniji kada roditelj izađe - priča pedagog i kaže da se u ponašanju deteta i tome koliko mu je vremena potrebno da se opusti, tačno primećuje uticaj i odnos roditelja.

Pogubne rečenice

Ona zbog toga savetuje da se o samom testiranju ne govori mnogo, a ukoliko je dete radoznalo, roditelj bi trebalo da ga predstavi u pozitivnom svetlu.

- "Pazi kad sedneš tamo, ponašaj se kako sam te učila" i "Odgovaraj glasno" samo su neka od uputstava roditelja pre testiranja, koja bi roditelji trebalo da izbegavaju. Detetu ne treba davati ni sugestije kako da odgovara, jer su onda oni opterećeni samo time i to ih zbunjuje. Umesto svega toga, važno je budućem prvaku reči da je to sve normalno, da će pitanja koja dobije biti zanimljiva, da su ljudi sa kojima će pričati stručnjaci u radu sa decom - priča Dokmanović.

Kako pričati o školi

Na isti način bi trebalo predstaviti i samu školu, kako bi dete razvilo pozitivan odnos prema njoj.

- Nikako ne bi trebalo plašiti decu školom, govoriti mu "Videćeš ti kada kreneš u školu" i slično. Trebalo bi pričati pozitivno, reći "sećam se školskih dana, baš je lepo što ćeš sada i ti da kreneš u školu, tu se svašta nauči"... Roditelj može da utiče na decu i ne bi trebalo da mu stalno priča, već bi trebalo da pusti dete da samo formira iskustva - zaključuje pedagog Nerea.

Motorika dece sve slabija

Za 26 godina rada u školi, psiholog Gorica Klisura primećuje i određene razlike u generacijama prvaka.

- Motorika dečjih prstića je sve lošija jer sve više koriste tablete i računare. Kako bi se to promenilo, mame i tate im mogu kupiti plastelin. Mnogo je važnije da dete zna da lepo drži olovku, nego da zna sva slova - priča ona i podseća gledanje u ekran kod dece predškolskog uzrasta ne bi trebalo da bude duže od pola sata u toku dana.

Ona ističe i da je sve više predškolaca koji se upućuju kod logopeda.

- Upravo zbog računara, komunikacija je kod dece sve slabija. Važno je da ona bude dvosmerna, a ne jednosmerna, kao što deca danas pričaju sama sa sobom dok igraju igrice. Važno je ta živa reč, da se deci dozvoljava da prepričavaju - priča ona.

Tribina za roditelje

Kako bi otklonili roditeljske dileme oko polaska u prvi razred, u OŠ "Veselin Masleša" već godinama organizuju tribine za roditelje budućih đaka.

- Važno je da oni znanju da je njihovo dete ličnost za sebe i da ono napreduje u skladu sa svojim sposobnostima, da im treba dati prostora da izraze svoju individualnost, osećanja. Mame i tate nekad čak biraju drugove deci, određuju im na koji sport da ide, zahtevaju slepu poslušnost i time ga guše, čine ga prikladnim za sebe. Ne bi trebalo da mu oni određuju put odrastanja, već da ga usmeravaju - priča psiholog u OŠ "Veselin Masleša" Gorica Klisura i dodaje da je bitno dete što više hvaliti.