Etnoselo za đake želja je rukovodstva i roditelja učenika Osnovne škole "Svetozar Miletić" u Zemunu. Idealno bi bilo da ima deset kućica sa po 12 ležajeva, da može da se smesti grupa od 120 dece, koliko ih otprilike ima u svakom razredu. Mora imati veliku kuhinju i trpezariju. Letnje učionice. Sve u etnostilu, bez kompjutera, pametnih tabli i mobilnih telefona.

"Deo imanja zauzeće njiva, da uzgajamo kukuruz, kupus, karfiol, krompir, luk... Imaćemo voćnjak, drvorede jabuka, šljiva. Vinograd. Štalu, da gajimo tri, četiri konja, dve-tri krave, koze, ovce, guske, patke, ćurke... I ribnjak. Komplet selo, puno dece. Jarbol nasred sela. Ujutru intonacija himne, "postrojavanje", gimnastika na čistom vazduhu. Uveče logorska vatra, proglašavanje najvrednijih tog dana, spuštanje zastave, povečerje kao u izviđačima", kao da naglas maštari Miroljub Mosurović, direktor OŠ "Svetozar Miletić", a bez šale predočava do detalja osmišljen plan kome lokacija fali da se obistini. Mosurović smatra da su rekreativne nastave, izleti i ekskurzije pelješenje roditelja, gde je deci, nažalost, od svih ponuđenih sadržaja najdraže da skaču po hotelskim sobama. Rekreativna košta minimum 20.000 dinara. Za boravak u etnoselu plaćali bi samo hranu. Svaki razred bi dolazio dva do tri puta godišnje. Smenjivali bi se na dve nedelje.

Pročitajte i... Upoznajte decu sa prirodom

"Ne raste voće i povrće na pijaci, niti se mleko pravi u prodavnici, kao što naša deca misle. Odrastaju na asfaltu. Mnogi su ćurku i patku videli samo na slici. Zamislite male Zemunce kad krenu vinogradom da beru zrelo grožđe, a onda plodove dele sa drugarima. Neće zbog kiše bežati u kuću, trčaće napolje u kabanicama i gumenim čizmama da šljapkaju po barama", dočarava Mosurović. U etnoselu đaci neće jesti hamburgere i pice, nego proju, pitu gužvaru, kačamak sa kiselim mlekom... Hraniće se zdravije. Radiće. Ne teške poslove. Sadiće papriku, paradajz, jagode... Negovaće voćke i povrće. Kad sazri ješće ga u slast. Na jesen bi osnovci u selo vodili i roditelje, da zajedno spremaju zimnicu: ostavljaju turšiju, kiseli kupus, kuvaju ajvar, slatko i pekmez od šljiva, sok od jabuke...

Pogledajte i Detinjstvo na selu

Škola ima oko 1.000 đaka. Ideja da se deca povremeno presele u prirodu i tamo uče školske i životne lekcije veoma se dopala roditeljima, tvrdi direktor. Kaže i da je na roditeljskim sastancima dogovoreno da mame i tate za izgradnju i opremanje đačkog sela daju po 30 evra, a taj budžet će se dopuniti i podrškom donatora. Osmoletka neće, zvanično, biti vlasnik – da joj etnoselo neko nekad ne bi oduzeo. "Osnivač škole je republika. Prema tome, svaki školski posed je državni i postoji mogućnost da nam se po tom osnovu otuđi zemlja koju ćemo pozlatiti. Zato su roditelji osnovali organizaciju, otvorili namenski žiro račun i biće formalno vlasnici školskog sela. Organizacijom rukovode tri roditelja. Imaju mandate, a neće moći da ih zadrže kada im deca završe našu školu. Na ta mesta uvek će dolaziti novi roditelji budućih generacija osnovaca", pravila otkriva Mosurović.

Roditelj jednog od učenika, arhitekta, uradio je idejni projekat. Kompletna izgradnja objekata i infrastrukture školskog sela koštala bi oko 400.000 evra. Škola ne može da skupi ni blizu te sume. Ali direktora i roditelje to ne obeshrabruje. Uzdaju se da će troškovi biti drastično manji ako dobiju imanje na kome se nekada živelo. "Uveliko se raspitujem. Tražim lokaciju. Više od 1.000 srpskih sela je na ivici egzistencije, sa svega nekoliko stotina ili desetina stanovnika. Zvao sam nadležne opštine i pitao koliko bi koštalo do deset hektara zemlje. Poklanjaju, samo da dođemo",  kaže Mosurović, pokazujući gomilu papira na kojima je zapisao potencijalna sedišta budućeg školskog etnosela.


Pročitajte i... Zaboravljene igre u prirodi

Ako bi dobili plac na kome postoje napuštena zdanja sa strujom i vodom koja mogu da se preurede u đačke spavaonice bili bi još bliže ostvarenju sna o školskom selu. Ne bi plaćali ni izgradnju putne infrastrukture i dovođenje električne i vodovodne mreže. Najradije bi se nastanili na Fruškoj gori, ili u krugu od 200 kilometara od Zemuna. Ponude im stižu svakodnevno, još tragaju za najboljom.

"Pozlatićemo parče nekog sela. Lepota i blago prirode koje pusto propada biće raj za našu decu. Napraviću čak i velike zimske sanke koje će da vuku konji, da se naša deca voze kao u bajci kad zaveje u školskom etnoselu", samouvereno obećava direktor sadašnjim i budućim osnovcima OŠ "Svetozar Miletić".

Izvor: Politika.rs

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici -YuMama.