U predškolskim ustanovama i u nižim razredima osnovne škole povećava se broj osetljive dece, koja mogu dobiti male boginje, jer se ova zarazna bolest u Srbiji može javiti u vidu epidemije – upozorio je epidemiolog primarijus dr Predrag Kon na nedavno održanom medicinskom skupu „Dani univerzitetske Dečje klinike”.

Ovakva opasnost, kako je obrazložio, proističe iz činjenice da epidemija morbila, koja je krajem 2014. zahvatila Srbiju nije zaustavljena tokom 2015., a od malih boginja može da oboli i odrasla osoba i dete, čak i ako su primili dve doze vakcine. Drugi razlog je pad broja vakcinisanih – u poslednje dve godine najviše opada broj dece koja su primila MMR vakcinu, koja štiti od zauški, malih boginja i rubeole.

Pogledajte i Da li su vakcinacija i autizam povezani?

Prva doza ove vakcine detetu se daje u prvoj godini života, a druga pred polazak u školu. Dr Kon je izneo podatke da je MMR vakcinu u Srbiji 2014. godine primilo 85,8 odsto dece, a godinu dana ranije 80,4 odsto. To je daleko ispod rezultata koje smo nekad postizali – kada je u Srbiji imunizacijom bilo zaštićeno 95 odsto sve novorođene dece.

"Jedino što nas može zaštititi od malih boginja je sprečavanje povećanja prisustva virusa u kolektivu. Od ukupnog broja onih koji su dobili morbile u Evropi prošlih godina, njih 85 odsto nisu primili nijednu dozu vakcine, 10 odsto je primilo jednu dozu, a pet procenata – obe doze. Upravo u kolektivima dolazi do takozvanog proboja imuniteta, i tada mogu da obole i osobe koje su bile vakcinisane. To se već dogodilo nekim evropskim zemljama – tako je tokom 2009. i 2010. godine zabeležena najveća epidemija malih boginja u vojnim kolektivima u Bugarskoj. Od morbila je obolelo 24.000 osobe, a 24 su umrle", naveo je dr Kon.

Pogledajte i Kako prepoznati i lečiti male boginje kod dece

Posle niza godina kada je u Srbiji bilo samo sporadičnih pojava malih boginja, od novembra 2014. do jula 2015. potvrđeno je 335 slučajeva obolelih od morbila. Najviše u Vojvodini, odnosno Novom Sadu, i to u populaciji između 25 i 29 godina. To nije tipična životna dob kada se dobijaju male boginje, koje su karakteristične za rani uzrast. Na udaru virusa našli su se pre svega studenti iz Bosne i Hercegovine koji se školuju u Srbiji, a koji tokom ratnih godina nisu primili obe doze vakcine ili uopšte nisu bili vakcinisani.

"Važno je da deca vakcine prime na vreme, a značaj toga se u Srbiji ne shvata dovoljno ozbiljno. Lekari u nekim domovima zdravlja predlažu roditeljima da vakcinaciju svoje dece odlože dok ona ne napune 18 meseci. To ne treba da se radi u uslovima kada preti epidemija", upozorio je dr Predrag Kon.

Govoreći o široj epidemiološkoj slici u Srbiji, on je naglasio da se situacija u poslednjih pet godina menja: nakon što smo praktično iskorenili neke zarazne bolesti, 2012. su se ponovo pojavile zauške (52 slučaja), kojih godinama nije bilo. Tokom 2014. registrovan je 21 slučaj obolelih od velikog kašlja, ali dr Kon tvrdi da lekari dobro znaju da je taj broj bio mnogo veći.

Strahovi i zablude

Jedan od često potezanih argumenata protivnika vakcinacije glasi da MMR vakcina može da prouzrokuje autizam, tačnije, da je za to kriv tiomersal, navodno škodljivi sastojak vakcine. "Različitim istraživanjima, kojima je obuhvaćeno 14 miliona ispitanika, u potpunosti je odbačena bilo kakva povezanost MMR vakcine sa autizmom. U SAD se tiomersal već duže od 10 godina ne koristi kao sastojak vakcine, a i dalje postoji porast autizma", kaže dr Predrag Kon.

"Broj obolelih od velikog kašlja se iz godine u godinu povećava. Najviše obolevaju bebe do prve godine života, ali i osobe starije od 60 godina. Epidemiolozi znaju razlog: veliki kašalj započinje u školskom kolektivu odakle se prenesi na stare, pogotovu na babe i dede, a s njih na bebe. U Nemačkoj, Australiji i SAD sve osobe koje neguju decu ili sa njima rade u školama, moraju da budu vakcinisane protiv velikog kašlja", kaže dr Kon.

Kako je istaknuto na skupu „Dani univerzitetske Dečje klinike”, objašnjenja zašto je važno da deca budu vakcinisana od pedijatara dobija samo trećina roditelja, dok se ostali informišu uglavnom preko interneta. Drugi problem na koji je ukazano je da se u Srbiji vodi kampanja protiv vakcinisanja dece. Posledice su uznemirenje, opadanje broja vakcinisane dece, ali i odlaganje donošenja strateških odluka o osavremenjivanju imunizacije.

Svetska iskustva na ovom planu su šarolika. U Evropi postoji 15 država u kojima vakcinacija dece nije obavezna, ali u tim zemljama nije uočeno opadanje broja vakcinisanih mališana. S druge strane, u SAD-u, a slično je i u Australiji, bez svih primljenih vakcina deca se ne mogu upisati u vrtiće i škole.

Izvor: Politika

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici -YuMama.