- Godine u kojima žene u Evropi rađaju svoje prvo dete se sve više pomeraju prema gore.
- Srpkinje u proseku prvo dete rađaju sa 29,9 godina.
Znamo da se uopšteno granica godina kad žene prvi put rađaju pomerila prema gore, ali čini se da Evropljanke sve duže čekaju na ovu svoju ulogu.
Čitav je niz razloga zašto se u proseku odlučujemo na roditeljstvo sve kasnije u životu. Neki su razlozi ekonomske prirode, neki zdravstvene, neki psihičke... Stvari se menjaju i ništa nije kako je nekod bilo. A nekod je bilo tako da su žene vrlo rano postajale majke, što je moderni način života u potpunosti promenio.
Novi podaci pokazuju da žene u Evropskoj uniji u proseku rađaju prvo dete neposredno pre 30. rođendana. Zbog toga možemo da zaključimo da Evropljanke sve duže čekaju na decu – a stručnjaci kažu da nema znakova da će se taj trend uskoro usporiti.
Prema najnovijim zvaničnim podacima, širom Evropske unije žene postaju majke u proseku sa 29,8 godina, što je oko godinu dana kasnije u poređenju sa decenijom ranije. Trenutno se starost žena na prvom porođaju kreće od 24,7 godina u Moldaviji do 31,8 godina u Italiji.
Odlaganje roditeljstva, pokazuju takođe podaci, ne znači nužno odustajanje od dece. Neke od zemalja u kojima žene najduže čekaju na decu ujedno su i zemlje s višim stopama nataliteta, na primer, Danska, Nemačka, Irska, Kipar, Holandija, Portugal, Švedska, Lihtenštajn i Norveška, pokazuju podaci EU – u svim tim zemljama prosečna je starost iznad 30 godina. Švajcarska je, na primer, ubedljivo na prvom mestu, ali tamo je prosečna starost već neko vreme ista – od 32,1 do 32,4 godine.
Srbija takođe već neko vreme drži istu prosečnu starost, pa su tako Srpkinje 2019. u proseku rađale prvo dete sa 29,5 godina, a 2024. sa 29,9.
"Zapravo se radi o čekanju", rekla je za Euronews Health Ester Lazari, demografkinja specijalizovana za plodnost na Univerzitetu u Beču. "Nema mnogo dokaza da ljudi više ne žele da imaju decu; idealna veličina porodice se zapravo nije promenila. Radi se samo o vremenu", dodala je.
Postoji nekoliko faktora koje Evropljani obično smatraju "preduslovima" za rađanje dece, rekla je Lazari. Prvo žele da završe fakultet i postanu finansijski stabilni, na primer, i uopšteno im treba više vremena da formiraju stabilne romantične veze nego u prošlosti. Žene u istočnoj i srednjoj Evropi obično postaju majke u srednjim do kasnim dvadesetima, dok one u zapadnoj i južnoj Evropi često čekaju do ranih tridesetih, prema podacima iz 2023. godine.
Ipak, trend odlaganja rađanja dece može se videti svugde u Evropi, rekla je Lazari. "Zato je vrlo teško odrediti jedan jedini faktor koji može da objasni taj trend." Pored svega, stručnjaci upozoravaju da ova promena može da ima zdravstvene posledice. Dok Evropljani možda žele da imaju decu kasnije u životu, odlaganje roditeljstva može povećati rizik od problema s plodnošću. To znači da do trenutka kada se osećaju spremnima da imaju decu, možda neće moći da ih imaju onoliko koliko žele.
"Preferirani reproduktivni prozor se promenio, i to je zanimljivo, jer se biološki to očito nije promenilo", rekla je Lazari. To objašnjava porast tretmana plodnosti širom Evrope poslednjih godina, sa više od 1,1 milion ciklusa lečenja sprovedenih u gotovo 1.400 klinika u 2021. godini.
U foto-galeriji pogledajte i najlepše citate o roditeljstvu:
BONUS VIDEO:
Izvor: miss7mama.24sata.hr/Yumama