Svaka žena svoju trudnoću doživljava drugačije. Budućoj majci svi oko nje često govore kakva bi sada trebalo da bude - ili ne.
Ushićenje i radost nakon pozitivnog testa, krajnja sreća koja vas nosi kroz narednih nekoliko meseci kao na oblacima, osećaj da otkrivate smisao života kroz bebu - su scene koje čine lepu bajku sa puno ružičastih boja i zlatnog sjaja, što ne znači da nekim ženama to ne može i da se desi. Ali, šta je sa ostalima!?
"Biti trudna je pomalo kao biti zaljubljen. U oba slučaja vučete za sobom veliki kofer pažljivo spakovan, kao na holivudskom filmu. Postoji mnogo šablona koji nam govore kako će se stvari idealno odvijati. Ali kao što se retko zaljubljujemo u avionu u stvarnom životu, moramo da se borimo za ozbiljnu romansu, tako i iskustvo trudnoće prati idealizovan scenario", piše komunistkinja kolumnistkinja Štefani Rigiberg na portalu lunamum.de
"Istina je da postoje i žene koje žele da u što većem miru i tišini provede svoju trudnoću, bez galame, buke i obajva na sve strane. One se tiho raduju što će uskoro dobiti sina ili ćerku, niti žele da pričaju o tome šta se dešava u materici, niti da gnjave druge pitanjima o bebama. To, pak, nije ništa manje u redu nego biti jedna od onih budućih majki koje danonoćno stavljaju ruku na stomak, koji možda još nije ni vidljiv, i koje su svoje vesti odavno podelile na društvenim mrežama. Ono što se tiče emocionalnih stvari jeste da ne postoje dve osobe na svetu koje ih doživljavaju potpuno isto. To je ono što osećanja čini tako nepredvidivim i lepim", smatra autorka.
Ona dalje navodi da se slika o nama pre trudnoće menja sa prvim vidljivim otkucajem srca deteta, što je ponekad brzopleto i nepotrebno. "Lista očekivanja o tome šta trudnica treba, a šta ne treba da radi, kada i kako - je beskrajna. Vožnja bicikom, planinarenje... sve ovo postaje tabu. Neke buduće majke i ne razmišljaju o tome i ispunjavaju ove zahteve automatski. Druge se bore sa njima, ali se ne protive tome javno".
Ona navodi da postoje i trudnice koje mesecima dozvole da ih bombarduju savetima o trudnoći koji ih ne zanimaju. Prihvataju čak i da im svako dodirne stomak kada to poželi, bez pitanja da li je to u redu. "Uzbudljivo je, ludo, ponekad teško, a većinu vremena prilično je lepo provesti tokom devet meseci radujući se nekome koga ćete voleti do kraja života. Ali to ne znači automatski da moramo misliti da je trudnoća sama po sebi sjajna. Pogotovo ne u svakom trenutku, kao na primer, kada sloboda kretanja postane jednaka nasukanom kitu u poslednjim nedeljama pre rođenja", smatra Rigibergova.
"Kao trudnica, ne živite u balonu sreće i često ste prilično iznervirani metamorfozom kroz koju prolazi vaše telo. Odjednom smo okruženi misionarkama „Morate sada…“, dobijate samo vodiče za trudnoću iako više volimo da čitamo neku drugu literaturu. U filmovima se često citira rečenica „Nisam bolesna, samo sam trudna“ kada svi oko trudnice požure da pomognu glavnoj glumici čim ona poželi da podigne čašu vode. To stalno podsećanje da ste trduni može da bude izuzetno neugodno. Nijedna žena uistinu ne želi da se ceo njen život vrti samo oko onoga što se zbiva u njenom stomaku", smatra autorka i navodi kako je njena koleginica tom prilikom rekla: „Još uvek imam posao, muža, život. Ponekad volim da potpuno zaboravim da sam trudna.“
Dalje ona konstatuje da li će se životi trudnica menjati iznenada, polako u malim porcijama ili što je neprimetno, ne odlučuju drugi. "Svaka trudnoća je drugačija i svaka žena je trudna drugačije. Jedana je euforična 24/7, druga samo želi mir. Iščekivanje nema standarde. Za neke to znači da svaku novu sliku ultrazvuka pokažu svojim prijateljima, za druge da više vole sami da tumače nejasne obrise snimka. Poređenje trudnica je nepotrebno i smanjuje šanse za sreću", zaključuje ona.
BONUS VIDEO
Izvor: Yumama