Kada čujete od ginekologa da treba da mirujete u trudnoći, uvek se javi taj strah zbog čega. Postoji nekoliko rizičnih situacija koje zahtevaju mirovanje, ali od ozbiljnosti komplikacije zapravo zavisi da li ćete morati strogo da ležite.
Mirovanje u trudnoći preko je potrebno kada postoji opasnost od spontanog pobačaja, prevremenog porođaja ili zastoju u rastu bebe. Ginekolozi veruju da ležanje u krevetu smanjuje pritisak na cerviks, ali i poboljšava protok krvi obogaćen kiseonikom i hranljivim materijama do posteljice. Takođe se veruje da će mirovanje smanjiti stres i krvni pritisak kod trudnica. Međutim treba da se razbije mit i briga da to ne znači isključivo ležanje. Postoje tri vrste mirovanja:
- modifikovano mirovanje - najmanje strog oblik mirovanja koji podrazumeva na primer, kratkotrajno hodanje. Poželjno je da se što više leži, ali svakako pitajte svog lekara šta tačno smete, a šta ne.
- strogo mirovanje kod kuće - znači da bi trebalo da ležite sve vreme, jedino je dopušten odlazak u toalet. U nekim situacijama je zabranjeno i tuširanje i hodanje po stepenicama.
- strogo mirovanje uz nadzor lekara - najstroži oblik čuvanja trudnoće isključivo u bolnici.
Ginekolozi upozoravaju i na ova rizična stanja u trudnoći:
Anomalije materice - većina žena sa anomalijama u građi materice je plodna, ali je sklonija spontanom pobačaju u prvom tromesečju trudnoće, pa i posle. Osim toga, beba može da bude u nepravilnom položaju ili da usporeno raste zbog nedovoljnog prostora u materici. Zbog smanjene mišićne mase materica ne može izdržati težinu deteta ili pri porođaju ne dolazi do dovoljno jakih kontrakcija pri napinjanju.
Upalni procesi - organizam je tokom trudnoće skloniji infekcijama. Redovno uzimanjem briseva sa grlića materice prati se vaginalna flora sa ciljem da se na vreme mogu uočiti upalni procesi. O vrsti infekcije, njenoj jačini i gestacijskoj dobi fetusa zavisi koliko je ona opasna za trudnicu i bebu. Infekcije se obično, uz preporučeno mirovanje, uspešno tretiraju lekovima.
EPHgestoza - naziv je za sindrom, odnosno za skup simptoma u trudnoći, kao što su oticanje tkiva zbog nakupljanja tečnosti, nakupljanje proteina u urinu i povišeni krvni pritisak. Ovaj se sindrom javlja tek nakon 24. nedelje trudnoće, a deli se prema simptomima, patogenezi i popratnim bolestima.
Preeklampsija - označava pojavu povišenoga krvnog pritiska i proteinuriju, a eklampsija označava pojavu konvulzija (grčeva) u trudnoći, što je opasno, ali retko stanje. Sva ova stanja zajedno se nazivaju akutna toksemija. To je obično privremena pojava u trudnoći koja prolazi nakon porođaja. Ležanje pomaže boljem radu srca i bubrega, čime se sprečava ishemija ploda.
Prednjačeća posteljica - placenta praevia naziv je za nepravilno smeštenu posteljicu koja delimično ili potpuno zatvara grlić materice. Krvarenje nakon 20. nedelje trudnoće obično ukazuje na ovu vrstu komplikacije.Prednjačeća posteljica mnogo se češće pojavljuje kod žena koje su imale porođaj carskim rezom, pobačaj ili operativni zahvat na materici. Takođe kada beba ima povećanu potrebu za hranjivim materijama i kiseonikom, što je najčešće slučaj kod višeplodne trudnoće ili ako je trudnica pušač.
Oslabljeni grlić materice -Grlić materice se skraćuje i proširuje pa postoji opasnost od prevremenog porođaja. Doktor tada mora proceniti da li je potrebna serklaža. Ako je ona neophodna, obično se izvodi tokom drugog tromesečja trudnoće. To je operacija kojom se pod kratkotrajnom opštom anestezijom zašije grlić materice šavom ili trakom, a koja se skida u 38. nedelji trudnoće. Ranije se skida samo u slučaju prevremenog porođaja koji ne može da se zaustavi.
Ukoliko imate neku od ovih komplikacija obavezno se konsultujte sa ginekologom kako treba da se ponašate, kako biste rizik sveli na minimum.
(Yumama)