Posle mnogo komolikacija i vrlo traumatičnog porođaja, mlada porodilja prenosi svoju priču.
"Zatrudnela sam krajem januara i trudnoću mi je vodila predivna doktorka. Tokom trudnoće papa test mi je bio 3. stepen, imala sam ešerihiju, međutim sve je to brzo rešeno i do 20. nedelje nisam imala probleme. U 20.nedelji dobila sam blagu urinarnu infekciju.
Doktor me je zadržao preko vikenda u bolnici. U ponedeljak me je pustio kući i na otpustu prepisao pancef da pijem 7 dana kao i probiotik. Od tada ja se vodim kao da imam anemiju (inace gvozđe mi je bilo malo niže ali je bilo u granici normale).
Posle ovoga u 35. nedelji posumnjam da mi curi plodova voda. Gaćice su mi stalno bile mokre nije bilo ni mirisa, a tokom nužde nije bilo ni boje. Otisla sam u Betaniju pregledala me je doticna doktorka koja me je takođe zadržala 14.09. Uradili smo test actim prom i bio je negativan. Pri otpustu 15.09 doktorka mi je dala cefaleksin 8 dana kao i njen broj telefona i zakazala kontrolu lično kod nje za 17.09.
Na kontroli sve je bilo ok i opet me zakazala za 22.09., kada je takođe sve bilo ok. Naravno ni jedan antibiotik nisam pila dok se nisam konsultovala sa svojom doktorkom, koja mi je rekla da nema potrebe da pijem.
U 38. nedelji, tačnije 05.10 oko 2 posle ponoći sam povraćala, naravno javila sam se u Betaniji gde je na moju nesreću radio dotični lekar. Na ultrazvuku je sve bilo okej međjutim zadržao me je da isprati situaciju. Regularan pregled oko 10, 11 sati ujutru isti taj doktor mi govori kako mi je plodova voda ispod 50 i da će zakazati indukciju za sutradan. (Kasnije sam saznala da je plodova voda bila 80).
Sama sam morala da tražim infuziju jer sam svaki gutljaj vode povratila... Zbog straha od indukcije nazvala sam doktorku Mirjanu Bogavac, ispričala joj za indukciju. U istom momentu je nazvala doktora i rekla mu je da me ne stavljaju na indukciju dok ona ne dodje u ponedeljak..
Međutim za to niko nije mario, mene su ujutru u 6 sati prebacili na gornju patologiju i stavili na indukciju. Indukcija je kapljala od nekih pola 10 do 12 i u 12 i 20 imala sam pregled kod doktorke koja mi govori da ću se poroditi do 7 sati i ako nisam imala ni bolove ni kontrakcije.
Oko 2 sata su me poslali u salu zbog čega ne znam, a kad sam pitala zbog čega idem rekli su mi pa da se porodiš. Ja sva zbunjena dolazim gore sa sestrom, nikome ništa nije jasno. Ja pokušavam da im objasnim da su mi indukovali porođaj i da misle da ću da se porodim- svi me gledaju kao da sam pala sa marsa.
Naravno iz sale su me vratili na patologiju gde su oni mene smestili u sobu. Indukcija je jako loše uticala na mene i na bebu, bila sam pod jako velikim stresom, nisam mogla ni da izađem na 5 min da zagrlim muža, koliko sam se loše osećala.
11.10. dva dana posle indukcije sam tražila od doktorke da me puste kući ili ću sama otići. Ista ta doktorka je obavila 2 ultrazvuka i jedva me pustila kući i naravno opet mi prepisala antibiotik Panklav od 1000 2x1. Posle konsultacije sa mojom doktorkom nisam ni taj antibiotik pila i bilo je sve u redu.
21.10 konacno sam dobila kontrakcije oko 3 sata popodne sam primljena u Betaniju. Posle ponoći bolovi su postali nepodnošljivi, zvala sam sestre najmanje 15 puta da zovu doktora. Ali od doktora ni d, pritom non stop su mi sestre govorile, nije ti se spustio stomak neceš ti još. Ležala sam u sobi sve dok nije počela smena. Kad me je doktorka pregledala oko 20 do 6 bila sam skroz otvorena odmah su me poslali u salu.
U sali su me stavili na CTG i rekli mi da ne guram ali od bolova i od bebe same je to nemoguće, iskulirala sam šta pričaju i pokušala da se smirim i dišem duboko. U momentu kad mi je pukao vodenjak je krenula i beba, drala sam se da mi je pukao vodenjak i da beba izlazi al nikoga nije bilo. Babica me je obišla i kad je videla koliko je daleko porođaj stigao nije stigla ni sve da pripremi šta treba.
U momentu se stvorio medicinski brat ( ja mislim, nisam sigurna) koji mi je pritiskao stomak. Skoro 24 sata nisam spavala, nisam imala snage koliko su oni hteli. Na kraju me je babica secnula, iskreno više me je to bolelo nego sam porođaj. Porodila me je jako nepristojna i neprijatna doktorka, uf jezim se samo kad joj vidim facu.. Medicinski brat koji me je ušivao je bio super, odlično me je ušio, nije žurio, stvarno svaka pohvala za njega..
Posle porođaja sam imala velikih problema, što me je rana jako bolela, toliko da nisam mogla da ustanem da dete podignem da podrigne i sve to jer me nisu klistirali. Inače, odmah posle prve stolice sam se osetila preporođeno, kao da me nisu ni sekli.
Sestre koje brinu o porodiljama i bebama su bile predivne, čak su cimerki i meni skuvale kafu.
Što se tiče pedijatra, sve super osim jedne, doktorke koja je bila na viziti 25.10 ona se svađala sa mnom i ubeđivala me je kako je beba stara 37 nedelja, čak i ako svuda piše da mi je termin 18.10. čak sam i prešla 4 dana. Jako bezobrazno da nemam reci...
Izvinjavam se na dugackom postu i jeste i iskreno žao mi je što nemaju sve trudnice šansu da se porode privatno. Moj sledeći porođaj će isključivo biti ili privatno ili ga neće ni biti. A za sve mlađe žene koje se boje porođaja iskreno da vam kažem ništa strašno - da boli, boli ali kad vidite te male nogice i rukice sve zaboravite."
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO