Porodilja koja je imala odličan prvi porođaj, koji se završio u najboljem redu posle samo 4 sata, sada deli svoje užasno iskustvo sa drugim detetom, koje je jedva pregurala.
“Želim da podelim iskustvo iz porodilišta u Nišu gde sam se porodila u oktobra ove godine, vodila sam trudnoću kod veoma poznatog lekara od početka.
U osmom mesecu trudnoće je primetio, da beba ima slab dotok kiseonika i krvi kroz pupčanik odluči da me ostavi na patologiji na polovini 8. meseca i da isprati šta i kako…
Pratio je sve ok, ulazim u deveti i dalje se prati 10 dana, pre terimina odluče taj čuveni doktor i još jedan sa njim da me spuste u salu. Odrade pripreme, sestre spuste me, da napomenem da mi je druga trudnoća bila sada, prva je bila prirodnim putem.
I sve ok završeno, spuste mene sestre dole dođe čuveni doktor biće sve ok, drugi porađaj lakše će ići, ne brini. Kontrakcije na minut ipo, uključili indukciju sat vremena, otvorena tri prsta. Dolazi sestra, povremeno baci pogled, bolovi nenormalni.
Dolazi taj čuveni doktor opet: “Kako napredujemo, boli?
Kažem boli ali podnošljivo.
“Dobro da li se slazeš da izbušimo vodenjak, da ubrzamo?”
Kažem u redu. Izbuše vodenjak. Kaže on: “Imam hitan carski, moram da idem.”
Ostavlja doktorku i napominje- ako krene da ga pozove ili se bilo šta zakomplikuje da ga pozove, doći će iz sale.
Ništa odlazi on, bolovi počinju haos, prebacuju me na sto za porađaj. Počinjem da se tresem, gubim dah od bola, molim je da pozove anesteziologa za epidural.
Na šta ona meni kaže: “Mnogo si bre razmažana, nemamo epidurala da li si kupila?”
Kažem: “Ne rečeno mi je da ima.
“Ne, nema ali proveriću.”
Bolovi užas, otvorena sedamipo prstiju, molim je, boli me.
Ona mi se kvarno smeška: “Nije ti ništa, brzo će to.”
Onesvestim se ja od bola plačem, molim da mi pomogne, na šta dobijam smešak.
Pomeri se u hodnik ona i dolazi anesteziolog. Kaže ima samo spinal. Daj bilo šta, ne mogu više. Da on meni spinal, totalno prestajem da osećam i kontrakcije i spuštanje bebe, totalno ništa.
Bolovi prestali, tako 30tak minuta, doktorka pogleda i kaže: “10 prsta to je to, ctg pokazuje da su se kontrakcije smanjile na dva do tri minuta.”
Bolovi se vraćaju, anestezija prestala, opet umiranje. Molim je, nemam napone, a bolovi lom. Odluči ona da pozove nekog doktora da on pritiska stomak a ona izvuče bebu.
Tri puta je on pretiskao a ona nikako da izvuče u onom haosu panici. Ona ode da zove čuvenog doktora iz sale, ja se opet onesvestim.
Doleteo je bukvalno, samo me pogledao i rekao: “Hitno mi je dajte u salu!”
Ja opet u nesvest, prebacuju me na krevet, lete u salu.
Usput on njoj kaže: ”To nisi trebala, rekao sam da me zoveš.”
Ništa, totalna anestezija, carski odrađen. Otvaram oči u šok sobi, pitam sestru da li je dete živo?
Ona zaprepašćena kaže: “Ne razumem.”
Kažem da li je beba živa?
Dolaze iz bebi bloka beba, bila je malo izmorena ali je sve ok.
Prošlo je 4 dana, idemo kući, stojim u hodniku čekam.
Izlazi žena, krsti se i grli me, kaže: “Ženo ti si se živa upropastila, jer doticna doktorka i mene je, i ja sam na carskom završila”..
Odlazim kući, idem nakon 8 dana na skidanje konca, srecem tu istu doktorku u holu.
Kažem dobar dan, ona okreće glavu. Sestra joj kaže, da ima jedno skidanje konca. Ona odgovara stažisti da to završi i samo je nastavila dalje.
Tako da, sada sam imala veoma loše iskustvo: da li zato što sam bila nečiji pacijent ili je zbog nečeg drugog. Prvi put sam se porodila prirodno za 4 sata bez problema…"
(Yumama/ Stop akušerskom nasilju)
BONUS VIDEO