O akušerskom nasilju u srpskim porodilištima u emisiji „Uranak“ govorile su Jovana Ružičić iz Centra za mame i Divna Miljković, babica.
- Statistika je poražavajuća. Mi imamo podatke za poslednjih deset godina, ali mislim da bi mogla da se primeni za poslednjih 20, 30, 40 i ko zna koliko još godina. Brojka koja meni ostavlja najjači utisak jeste da svaka deseta žena u Srbiji više nikada ne želi da postane mama samo zbog iskustva koje je imala u porodilištu. Dakle ne pričamo o drugim životnim uticajima na život žene kada postane mama, pričamo samo o ta tri, četiri dana koja ostaje u porodilištu. Druge brojke pokazuju da više od 70 odsto žena nije zadovoljno kako je njihov porođaj prošao, više od pola njih se nije osećalo bezbedno, uvaženo, dostojanstveno – objasnila je Jovana Ružičić i dodala:
- Porodilje se najviše žale na odnos prema njima. Sav naš rad se fokusirao na taj odnos. Nismo se bavili time kako izgledaju kupatila, kakvi su bolnički uslovi, kakva je hrana, posteljina… Fokusirali smo se isključivo na odnos – kako su se njima obraćali, da li su lekari i ostalo bolničko osoblje pratili zakone, radili po zakonima… Zakon o zaštiti pacijenata kaže da ako se nešto vrši nad vašim telom, treba da dobijete objašnjenje zašto se to nešto radi. Žene nisu imale pojma šta se dešava nad njihovim telima u jednom izuzetno osetljivom životnom trenutku.
Babica Divna Miljković koja ima iskustvo dugo 50 godina i prisustvovala je porođajima u kućnim uslovima, kao i porođajima u bolničkim ustanovama, otkrila je da se dešava da se tokom čina donošenja bebe na svet čuju i psovke.
- Dešava se da bolničko osoblje bude do te mere neprijatno ili da ne znam čime izazvani nemaju strpljenja, kulturu ponašanja, nemaju humanosti, iako je poziv kojim se bave pre svega human. Čini mi se da je to samo jedan veo humanosti, a iza toga se krije neka sasvim druga istina. Ženama na porođaju je važno to ponašanje i već u nekoliko peticija je bilo govora o tom ponašanju. Ali to je samo mali deo onoga što je ženama potrebno da bi se dobro osećale na porođaju u tom tako ranjivom, možda i najranjivijem, trenutku svog života kad im je potrebna sva moguća nežnost, briga, pažnja, nega, stručnost, da bi se mama i beba dobro osećale i da bi ta žena poželela više dece – rekla je Divna Miljković.
Ogromna razlika u odnosu prema porodiljama u privatnim i državnim porodilištima.
- Bilo je primedbi na to kakva su kupatila i uslovi u tom smislu. U tome se razlikiju i privatna porodilišta od državnih, ali u tim ustanovama rade isti ti ljudi koji su prijatni. Oni svi lepo izgledaju, imaju lepe uniforme, nasmejani su, ljubazni, ali iza svega toga se krije veo humanosti, a sve se opet radi kako profesionalci misle da treba, a ne kako odgovara trudnicama. Odnos je vrlo sličan – rekla je babica Miljković.
Epiziotomija u Srbiji česta, u zemljama Evrope samo u slućaju nužnosti
- Imamo recimo epiziotomiju koja se kod nas radi redovno, a u drugim zemljama Evrope i šire, samo kad je nužno. Epiziotomija je prosecanje mekanog dela izlaznog porođajnog kanala da bi navodno beba mogla da prođe. Kod nas više od 90 odsto prvorotki ima epiziotomiju, a vrlo često i drugorotke, pa čak i trećerotke. Žene bi se sigurno odlučivale na više dece, da je odnos prema njima drugačiji. Ja imam iskustva porođaja gde se uvažava svaki zahtev žena, na najljudskiji način, sa željom da im se izađe u susret – kazala je babica.
Odnos prema ženama u društvu razlog lošeg odnosa prema porodiljama!
- Mi pričamo ovde o dve stvari. Prvo, svi pacijenti u porodilištu su žene. Izuzetno je važno kako tretiramo žene u našem društvu, koji odnos prema ženama imamo, šta od njih očekujemo, da li od njih očekujemo da zbog toga što su se prababe i čukunbabe porađale u nehumanim uslovima i one želeti iste takve uslove za sebe i da su razmažene ako žele samo malo više od toga. Društvo je toliko napredovalo. Šta bi bilo da se u porodilištima porađaju muškarci? Ja sam sigurna da mi ne bismo pričali ovu priču već decenijama. Drugo što moramo da pomenemo, sigurna sam da niko ne upisuje Medicinski fakultet sa idejom „Sad ću da maltretiram žene koje se porađaju“. To nije ničija ideja. Ljudi studiraju Medicinski fakultet sa željom da pomažu ljudima. Koji su to spoljni faktori koji utiču na zadovoljstvo lekara, medicinskih sestara, tehničara...? Šta je to što mi kao država možemo da uradimo da njima bude bolje, na koji način da ih rasteretimo? Šta mi kao država činimo da ih sačuvamo u našoj zemlji? Koliko novca Srbija gubi svake godine kada besplatno odškolujemo najbolje đake pa oni odu negde u inostranstvo? Ko ostaje ovde? Vrlo često samo onaj ko mora. Današnje stanje u porodilištima je posledica višedecenijskog nečinjenja – rekla je Jovana Ružičić iz Centra za mame.
Porođaj kod kuće sve je češći zahtev kao rezultat lošeg odnosa opsoblja prema porodiljama u bolnici.
- Žene nisu ni svesne koliko loše prolaze na porođajima. Kad razgovaram posle sa ženama i pitam ih kako je bilo u porodilištu, one kažu da je bilo super. A na pitanje zašto sad žele da se porode kod kuće, dođemo do toga da su imale indukciju, stimulaciju, epizitomiju, da im nisu odmah dali bebu na grudi, da su im odmah isekli pupčanik. Na kraju žena shvati da nije dobila ništa od prirodnog porođaja. Kad govorimo o porođaju kod kuće, mi zapravo pričamo o prirodnom porođaju koji sam započinje i sam se završava. Na tom porođaju su drugi prisutni samo da podrže ženu. Svaka žena može sama da se porodi i svaka žena ima te kontrakcije i prirodne porođajne snage i porođaj ide sam. Ali svest o tome da mogu same da se porode malo žena ima, zapravo nisu podržane u tome – rekla je Divna Miljković u „Uranku“ na K1.
Na portalu koji je u pripremi porodilišta.rs naći će se sva porodilišta u Srbiji i mame će moći da dele svoja iskustva, fotografije, savete, a u planu je da bude i lista medicinskog osoblja koje je zaposleno u porodilištima širom naše zemlje.
BONUS VIDEO
Izvor: Yumama