- Vladeta Jerotić je smatrao da je, ako je razvod neizbežan, najbolje da se dogodi pre detetove treće godine.
- Naglašavao je da dete do treće godine snažno upija odnos roditelja i da mu je važna ljubav koju vidi u domu.
Odluka o razvodu retko se donosi lako, posebno kada supružnici imaju decu, pa uz pitanje da li je zajednički život još moguć dolazi i ono koje roditelje često najviše muči: kako će njihov rastanak uticati na dete i šta će ono zapamtiti iz porodičnog doma.
O braku, roditeljstvu i odnosima koji nas oblikuju od najranijeg detinjstva govorio je i Vladeta Jerotić, srpski neuropsihijatar, psihoterapeut i pisac, koji je posebnu pažnju posvećivao atmosferi u kojoj dete odrasta, ljubavi između roditelja i iskustvima koja kasnije nosimo u sopstvene partnerske odnose.
U tekstu koji prenosi njegove reči izdvaja se i stav o tome kada bi, ukoliko je razvod neizbežan, trebalo da dođe do rastanka. Ipak, taj stav treba razumeti kao njegovo viđenje, a ne kao univerzalno pravilo koje može da se primeni na svaku porodicu.
Šta je govorio o razvodu
Jerotiću se pripisuje savet da, kada supružnici više ne mogu da pronađu zajednički jezik i razvod postane neminovan, do njega dođe dok je dete veoma malo.
"Ako je razvod braka neminovnost, najbolje je da se ona dogodi kada dete ima najviše tri godine i da roditelji ubrzo potom stupe u nove bračne zajednice".
Ove reči otvaraju osetljivu temu, jer iza svake odluke o rastanku postoje drugačiji odnosi, okolnosti i potrebe deteta, pa ni pomenuti uzrast ni ulazak u novi brak ne treba predstavljati kao gotov recept za porodične probleme.
Ono čemu je Jerotić u svojim razmišljanjima pridavao veliki značaj jeste iskustvo koje dete stiče posmatrajući roditelje, način na koji razgovaraju, pokazuju bliskost i odnose se jedno prema drugom.
Dete upija odnos između oca i majke
Govoreći o prvim godinama života, Jerotić je naglašavao koliko dete snažno prima ono što se događa u njegovom neposrednom okruženju, čak i kada odrasli misle da je premalo da bi razumelo njihov odnos.
"Dete do kraja treće godine je upijajući um, kao sunđer je. Koliko bi samo trebalo da se otac i majka tada vole najviše! I da tako bude pet, pa posle neka bude malo i prepirki, ali prvih tri do pet godina, i zbog deteta i zbog sebe, da dete vidi, upije ljubav oca i majke. Ostaće skript, pa će tražiti u svome braku da ponove ono što su doživeli prvih tri do pet godina, i dobro i loše!"
U središtu ovog razmišljanja je odnos kojem dete svakodnevno prisustvuje, jer porodični dom predstavlja i mesto na kojem prvi put upoznaje bliskost, neslaganje, nežnost i način na koji se ljudi ponašaju kada među njima postoji problem.
Jerotić je tako ukazivao na mogućnost da ono što u detinjstvu usvojimo kao poznat obrazac kasnije tražimo ili ponavljamo u sopstvenom braku, uključujući i dobre i loše strane roditeljskog odnosa.
Roditeljstvo kao zajednička želja
U njegovim razmišljanjima o porodici važno mesto imala je i želja za roditeljstvom, koju je smatrao nečim što treba da dele oba partnera.
"Ima hrabrih žena koje rađaju decu, iako muškarci neće brak".
U prenetom tekstu navodi se i da je iz psihoterapeutskog iskustva govorio o deci koja odlaze u daleke zemlje kako bi upoznala svoje očeve, ističući emocionalnu težinu takvih porodičnih priča.
Kroz ove teme vraćao se pitanju odgovornosti odraslih, njihovog odnosa prema detetu i onoga što mu pružaju tokom odrastanja. Njegove reči o ranom detinjstvu zato stavljaju naglasak na ljubav koju dete može da vidi i oseti u svakodnevnom životu, kroz odnos roditelja i njihovo prisustvo.
U galeriji ispod pogledajte i najlepše citate Duška Radovića o odrastanju:
BONUS VIDEO:
Izvor: Ona/Yumama