Otac Predrag Popović govorio je o odgovornosti koju čovek ima prema svojoj deci i o tome kako posledice naših postupaka ne moraju da se zaustave na nama. U svom predavanju posebno je istakao zašto treba činiti dobro, ali ne zbog očekivanja da će nam se dobro vratiti.
Kako objašnjava, dobra dela ne treba činiti kao neku vrstu trgovine sa Bogom, odnosno sa mišlju da ćemo zauzvrat dobiti nešto dobro. Naprotiv, smisao je mnogo dublji, svojim životom i postupcima možemo, kako je rekao, doprineti i tome da se našoj deci oprosti neki greh.
„Daj, Gospode, spasi i decu moju, iako nisu dobri ljudi, kao što si Lotove ćerke spasio od pakla zbog njega i njegovih ‘dobrih dela’. Eto zašto radimo dobro mi. Ne radim ja dobro da bi Bog vratio meni dobro, nego da bi možda s nekim mojim dobrim delom oprostio mojoj deci neki greh.“
Prema njegovim rečima, upravo zbog toga čovek treba da se trudi da se kloni zla i istrajava u dobru.
„Da bi moja deca sa mnom bila sutra u carstvu Božijem. Zato se čuvam od zla, zato odolevam svemu, trudim se. Ne zato što ne mogu, ne zato što ne smem. To je viđeno toliko puta u ovome svetu, taj pad ljudski.“
U galeriji ispod pročitajte i najlepše citate Duška Radovića!
"I ne greši više, da ti se što god lošije ne desi."
Otac Predrag se zatim osvrnuo na poznatu izreku „Dobro čini, dobrome se nadaj“, objašnjavajući da čovek ne bi trebalo da čini dobro samo zato što očekuje da će mu se ono nekada vratiti.
„Evo, sad sam vam pričao čitavu hronologiju pada, od Adama do današnjice, i kakve su kazne ljudi trpeli.“
Govoreći o Hristovom odnosu prema čoveku, podsetio je i na priču iz Novog zaveta o čoveku koji je dugo čekao da mu neko pomogne.
„Imate u Novom zavetu, kada čovek izleči bolesnog čoveka, onoga što mi pričamo stalno, kad kaže: ‘Nemam čoveka da me spusti u banju.’ Nemam čoveka. Nemaš prijatelje na ovom svetu, bre.“ A zatim je nastavio:
„A Gospod dolazi kod njega i kaže: ‘Ustani, uzmi svoju postelju i hodaj.’ On te izlečio. Ne treba ti banja kad sam ja tu. Šta će ti banja? Šta će ti mesto? A ja sam, čoveče, taj koji tog anđela šalje, jednom godišnje, u tu banju. I kaže: ‘I ne greši više, da ti se što god lošije ne desi.’“
„Ja ću da činim dobro, ne nadajući se“
U nastavku predavanja posebno je naglasio da dobro delo gubi svoj smisao ako ga čovek čini kao ulaganje od kojeg očekuje povrat.
„Ali da mi se potrudimo. Pazite o kojim nivoima i dubinama mi pričamo teologije. Ja nisam sa Hristom i ne činim dobra dela da bi meni Bog vratio, kao ono što pričaju stari: kaže, ‘Dobro čini, dobrome se nadajmo.’ Neću da se nadam ja. Ja ću da činim dobro, ne nadajući se.“ Kako je dodao, čovek koji daje nešto drugome ne treba da čeka da mu se to vrati.
„To apostol Pavle govori: ‘Kada date, dajte i zaboravite.’ Ne nadajte se da vam neko vrati to. Onda to niste dali, nego unovčili, uložili u neki marketing, u nešto. Kao što danas ljudi...“ Ali, kako kaže, problem nastaje kada je cilj samo da drugi vide koliko smo dobri.
„Ali ako sam činio dobra dela i kupovao marketing da drugi ljudi vide da činim, onda je to druga priča. Onda mi se to ne računa. Čak mi se računa u greh, iako je to dobro delo.“
U galeriji ispod pročitajte divne citate o porodici!
„Deci grehom ostavljamo dug“
Upravo u ovom delu dolazi do ključne poruke njegovog predavanja, čovek ne treba da razmišlja samo o sopstvenim postupcima i posledicama koje oni imaju po njega, već i o svetu koji ostavlja svojoj deci.
„Znači, nemojmo da činimo grehove, jer deci grehom ostavljamo dug. To je suština, braćo i sestre, cele ove priče.“
Otac Predrag je zatim govorio o posledicama koje se kroz generacije prenose i o onome što čovek ne može da promeni, ali i o onome na šta ipak može da utiče.
„Dug Adamov mi iskajavamo, pa tih prepotopskih ljudi, pa poslepotopskih ljudi, pa do Vavilona, pa...“
U tome je, prema njegovim rečima, i suština odgovornosti roditelja – ono što čovek danas radi ne tiče se samo njega. Njegova dela, odluke i način života mogu ostaviti trag i na generacije koje dolaze.
BONUS VIDEO: