- Mardžori je imala četiri godine kada je izašla na livadu da se igra sa sestrom, a zatim je nestala.
- Posle 60 godina došlo se do informacije o ženi koja bi mogla da bude Mardžori, ali to nikada nije zvanično potvrđeno.
Priča o devojčici koja je nestala dok se igrala ni danas nema zvaničan epilog. Njen iznenadni nestanak, potraga koja je trajala danima i neverovatan rasplet koji se pojavio tek šest decenija kasnije i dalje bude jezu.
Bio je 8. maj 1938. godine, topao i sunčan prolećni dan. U Sjedinjenim Američkim Državama tog dana obeležavao se Dan majki. Četvorogodišnja Mardžori Vest vratila se kući sa roditeljima, sedmogodišnjim bratom Alanom i jedanaestogodišnjom sestrom Doroteom, nakon odlaska u crkvu.
Nedugo zatim, sestre su poželele da se igraju na livadi u blizini šume i reke. To je bilo mesto na kojem su se često okupljali lokalni ribari i lovci, među kojima je bio i njihov otac. Dozvolio je devojčicama da izađu, ali ih je upozorio da budu oprezne jer je u žbunju bilo zmija.
Mardžori i Dorotea obećale su ocu da će paziti jedna na drugu, a zatim su otišle da beru cveće. Nisu ni slutile da će nekoliko trenutaka kasnije njihov život zauvek biti promenjen.
"Samo sam se na trenutak udaljila"
Posle izvesnog vremena, Dorotea se zabrinuta vratila kući. Roditeljima je rekla da se nakratko udaljila od mlađe sestre, a kada se vratila, Mardžori više nije bilo.
U početku roditelji nisu pomislili na najgore. Znali su da Mardžori obožava igru skrivanja i pretpostavili su da se negde sakrila. Međutim, kada su pretražili okolinu i shvatili da četvorogodišnjakinje nema ni iza jednog drveta, ni ispod žbunja, igra je prestala da bude igra.
Počela je očajnička potraga za detetom.
U potragu krenulo na hiljade ljudi
Roditelji su odmah zatražili pomoć policije, prijatelja i komšija. Šuma je ograđena, a raspisana je i novčana nagrada za informacije koje bi dovele do pronalaska devojčice.
Gradonačelnik je mobilisao oko 500 policajaca sa psima, dok je gotovo 3.000 meštana krenulo da pretražuje okolinu. Brojni radnici na obližnjim naftnim poljima dobili su slobodan dan kako bi učestvovali u potrazi.
Pretraživanje je trajalo do kasno u noć.
"Čitava država bila je na nogama. Pojavljivale su se različite teorije", kasnije je ispričao kriminolog Vugar Džafarli.
Okolina je bila posebno zahtevna za pretragu. U blizini su se nalazile naftne jame, ali i napušteni rudnici uglja, pa se strahovalo da je dete možda upalo u neku od njih.
Ipak, nakon što su detaljno pregledani i najnepristupačniji delovi terena, nije pronađen nijedan trag koji bi vodio do Mardžori.
Drugog dana istrage policija je počela da ispituje vozače i motocikliste koji su prolazili obližnjim putevima. Tražena je bilo kakva informacija o devojčici crvene kose i plavih očiju. U potragu su se uključili i piloti, koji su iz vazduha više puta nadletali šumu.
Da li je Mardžori oteta?
Jedna od glavnih teorija bila je da je dete oteto. Na području gde je devojčica nestala u to vreme boravilo je više porodica koje su bile na odmoru, pa su istražitelji pokušavali da utvrde da li je neko od njih imao veze sa nestankom.
U vreme Velike depresije nije bila neuobičajena ni trgovina decom. Deca su ponekad bila otimana i prodavana imućnim porodicama, što je dodatno podgrevalo sumnje da je devojčica možda postala žrtva otmice.
U jednom trenutku činilo se da je istraga konačno dobila trag.
Lokalni taksista rekao je da je video devojčicu koja je ličila na Mardžori kako sa muškarcem ulazi u hotel u susednom gradu. Policija je odmah proverila informaciju, ali se ispostavilo da su muškarac i devojčica bili otac i njegova biološka ćerka i da nisu imali nikakve veze sa slučajem.
Drugi tragovi takođe su se pokazali kao slepe ulice.
Psi su u jednom trenutku uhvatili miris koji ih je odveo do napuštene, daskama zatvorene kuće. Policija je detaljno pregledala objekat, ali ni tamo nije pronađen nijedan trag nestale devojčice.
Mogućnost napada divlje životinje takođe je odbačena, jer takve životinje nisu bile karakteristične za to područje. Istražitelji su smatrali da bi, čak i da je Mardžori bila povređena, njeni ostaci verovatno bili pronađeni.
Pojavile su se i tvrdnje da je devojčica možda oteta pored puta. Nekoliko ljudi navodno je videlo automobil na obližnjem putu upravo u vreme kada je postalo jasno da je dete nestalo. Međutim, niko nije uspeo da utvrdi marku automobila niti identitet vozača.
Godine su prolazile, a Mardžori nije bilo
Dani su prolazili, a istraga nije davala rezultate.
Sa početkom Drugog svetskog rata potraga je postepeno obustavljena. Nije bilo novih dokaza, pouzdanih tragova ni svedoka koji bi mogli da objasne šta se dogodilo. Mardžori je zvanično proglašena nestalom, a njen slučaj završio je među nerešenim predmetima.
Njena porodica morala je da nastavi život bez odgovora na najvažnije pitanje: šta se dogodilo njihovoj četvorogodišnjoj ćerki?
Šezdeset godina kasnije pojavio se novi trag
Prošlo je gotovo šest decenija. Porodica Vest živela je sa bolnim sećanjem na tragediju, sve dok slučaj 1995. godine nije ponovo dospeo u centar pažnje.
Američki novinar Harold Tomas Bek, koji je istraživao policijske arhive za list Mountain Laurel Review, slučajno je naišao na dokumentaciju o nestanku Mardžori Vest. Odlučio je da ponovo otvori priču.
Objavio je detalje slučaja u novinama, a nekoliko godina kasnije ponudio je nagradu od 10.000 dolara za informacije koje bi mogle da pomognu u pronalasku nestale devojčice.
Dorotea, koja je decenijama nosila osećaj krivice zbog nestanka mlađe sestre, gotovo odmah mu se javila. Poslala mu je dodatne informacije i fotografije Mardžori.
Uz pomoć savremenog softvera napravljena je fotografija koja je trebalo da pokaže kako bi Mardžori mogla da izgleda u poznim godinama. Slika je objavljena na sajtovima posvećenim nestalim osobama.
A onda je stigao poziv koji je sve promenio.
"To je žena koja neverovatno liči na Mardžori"
Dve godine kasnije, Bek je dobio poziv od jedne žene sa Floride. Tvrdila je da objavljena fotografija nestale Mardžori neverovatno podseća na njenu koleginicu. Novinar je odmah otputovao da je upozna.
Pred njim se pojavila 66-godišnja crvenokosa žena po imenu Silvija Valdrop London.
Sličnost sa Doroteom Vest bila je zapanjujuća. Bek je poverovao da je možda konačno pronašao odgovor koji je porodica čekala gotovo 60 godina.
Ali Silvija u početku nije želela da razgovara sa njim. Na njegove pokušaje da sazna više o njenom detinjstvu odgovarala je ljutito i odbijala kontakt.
Novinar ipak nije odustajao.
Godinama joj je slao pisma i pokušavao da je nagovori da razgovaraju o njenom poreklu. Vremenom je njen otpor oslabio, a Silvija je počela da odgovara na njegova pisma. Na kraju je pristala na susret, ali pod jednim uslovom: da njena priča bude objavljena tek nakon njene smrti.
Bek je pristao.
Knjiga Searching for Marjorie West, objavljena 2010. godine, donela je javnosti priču koja je navodno objasnila jednu od najpoznatijih misterija nestalih osoba u Pensilvaniji.
Šta se navodno dogodilo 1938. godine?
Neposredno pred smrt, Silvijina majka navodno je priznala da Silvija nije njihova biološka ćerka.
Prema njenoj priči, njen suprug je 1938. godine radio u rafineriji nafte. Jednog dana, dok se vraćao kući automobilom, na put mu je iznenada istrčala devojčica. Udario ju je automobilom i poverovao da je dete smrtno povređeno. Stavio je devojčicu na zadnje sedište automobila i krenuo ka bolnici.
Međutim, tokom vožnje dogodilo se nešto što je promenilo čitavu priču — devojčica je došla svesti.
Muškarac je navodno to doživeo kao znak sudbine. On i njegova supruga izgubili su svoju ćerku samo šest meseci ranije, a sada se, upravo na Dan majki, pred njima pojavilo dete kojem je bila potrebna porodica.
Prema ovoj verziji događaja, supruga je devojčicu prihvatila kao sopstveno dete.
Nova porodica je od Mardžori navodno godinama slušala priče o njenom prethodnom životu i porodici. Međutim, kako je vreme prolazilo, devojčica se sve više prilagođavala novoj porodici i postepeno zaboravljala svoj raniji život.
Nikada nije dokazano da je Silvija zaista bila Mardžori
Najtužniji deo priče jeste činjenica da se Dorotea i žena koja je tvrdila da je Mardžori nikada nisu srele. Dorotea je preminula 2007. godine. Samo godinu dana kasnije preminula je i Silvija.
Tako je propuštena poslednja prilika da dve žene razgovaraju i možda potvrde istinu o događajima iz 1938. godine.
Nikada nije urađen DNK test koji bi definitivno dokazao da je Silvija Valdrop London zaista bila nestala Mardžori Vest.
Da li je čitava priča bila izmišljena?
Tu se misterija dodatno komplikuje. Danas postoji i teorija da je priča o pronalasku Mardžori zapravo novinarska konstrukcija. Prema toj verziji, Harold Bek je navodno želeo da privuče pažnju javnosti i postane poznat, pa je žena koja se predstavljala kao Mardžori možda bila deo dogovora.
Sumnje dodatno podgreva činjenica da, osim Beka, nijedan drugi novinar navodno nije imao priliku da razgovara sa Silvijom i nezavisno proveri njenu priču.
Bez DNK analize i pouzdanih materijalnih dokaza, identitet žene nikada nije definitivno potvrđen.
Misterija koja traje i danas
Gotovo 90 godina nakon što je četvorogodišnja Mardžori Vest nestala bez traga, njen slučaj i dalje nema potpuno pouzdan odgovor.
Da li je devojčica zaista povređena nakon što ju je udario automobil, a zatim odrastala pod drugim identitetom?
Da li je bila oteta?
Da li je Silvija Valdrop London zaista bila Mardžori?
Ili je priča o njenom pronalasku samo pažljivo osmišljena novinarska konstrukcija?
Odgovori su zauvek ostali van domašaja istražitelja. Najvažniji potencijalni svedoci više nisu među živima, a dokaza je premalo da bi se priča mogla zaključiti sa sigurnošću.
Mardžori Vest tako i danas ostaje jedno od dece čiji je nestanak prerastao u misteriju bez konačnog epiloga.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U galeriji ispod pogledajte i slike Medelin Mekejn, devojčice koja je nestala iz apartmana na letovanju:
BONUS VIDEO: