- Devojčicu je očuh oteo kada je imala 12 godina, držao je u ropstvu dve decenije i zlostavljao, a za to vreme je rodila devetoro dece.
- Jedan par koji je slučajno upoznala joj je pomogao da pobegne iz pakla.
Rosalin je imala samo 12 godina kada ju je očuh oteo, a njeni dani bili su ispunjeni lažima, pretnjama, batinama i zlostavljanjem. Držao ju je u ropstvu 19 dugih godina, a kako ih ne bi pronašli, premeštao ju je po malim gradovima u Sjedinjenim Američkim Državama, a na kraju ju je prebacio u Meksiko. Zahvaljujući paru koji joj je pomogao da pobegne od torture duge skoro dve decenije, Rosalin je sa svojom porodicom u Kanzas Sitiju (SAD).
Prekinuto detinjstvo
Devojčica je odrasla u Sprinfildu, a kada je imala deset godina, njen očuh, Henri Pijet preselio je porodicu u Vagoner (Oklahoma, SAD), kako bi ih izolovao od članova šire porodice i tamo je počeo se*sualno da zlostavlja Rosalin.
"Tačno je znao koga da cilja i kako da dobije ono što želi", rekla je Mekginis mnogo kasnije, nakon što je oslobođena zatočeništva dugog 19 godina. "Nikada nije bio očuh. Bio je predator dece koji se doselio u moj komšiluk i ciljao moju porodicu."
Dan kada je Rosalin nestala
Devojčica je bila šesti razred kada je jednog dana pozvana kod direktora u kancelariju, a sledeće čega se seća je da ju je Henri odvezao iz škole u malom, sivom pikapu.
"Nisam znala šta se dešava", rekla je Mekginis. "Sledeće čega se sećam je da moje majke nema, moje braće nema, niti nikoga od moje porodice, i sama sam sa ovim čovekom."
Rosalin je rekla da ju je Pijet odveo u hotelsku sobu u Talsi i rekao joj da se ne može vratiti svojoj porodici. Ubedio ju je da će, ako ih uhvate, biti zatvorena u mentalnoj ustanovi jer mu je dozvolila da je zlostavlja.
Prema rečima devojčice, njen očuh otmičar joj je tog dana kada ju je oteo ofarbao kosu u crno i naterao je da nosi lažne naočare, a zabranio joj je i da koristi ime Rosalin Mekginis i više puta joj ga je menjao tokom godina. U međuvremenu, njena majka je prijavila nestanak deteta i potraga je počela, ali bezuspešno. Pred devojčicin 13. rođendan je potraga obustavljena, a u međuvremenu je ona trpela fizičko i se*sualno nasilje i nakon nekoliko meseci je zatrudnela.
Nije shvatala šta se dešava i kasnije je doživela pobačaj. Pijet joj je rekla da baci fetus u toalet stana u kojem su tada boravili.
"Bila sam uplašena i toliko zbunjena da nisam ni znala šta se dešava", rekla je Mekginis. "Kada se osvrnem na ono što mi se dogodilo, ne znam ni kako bilo koji čovek može to da uradi detetu — šta je on uradio meni."
Izolacija preko granice
Henri se sa devojčicom premeštao iz hotelske sobe u sobu, i na kraju ju je odveo preko granice, u Meksiko, a svakodnevno verbalno, fizičko i se*sualo nasilje se nastavilo.
Rosalin je imala 15 godina kada je rodila prvo od devetoro dece za sve te godine koliko ju je Pijet držao u zarobljeništvu. U to vreme živeli su u mobilnoj kućici sa prljavim, trulim podom i bez struje i vode. Ona je kasnije ispričala da ju je terao da prosi na ulicama za hranu kako bi prehranila porodicu, jer je Pijet uzimao sav sakupljen novac i troši na alkohol i drogu. Prodavala je domaći sladoled, ali joj je bilo naređeno da razgovore svede na minimum i da mora da mu se javlja svakog sata.
Nekoliko puta je pokušavala da pobegne, ali "kada me uhvati, posledice su bile strašne. Na kraju, to je prestalo da me dotiče, navikla sam se".
Dobri ljudi i nova nada
Rosalin je polako gubila nadu da će se išta promeniti posle 19 godina u ropstvu, ali sve se promenilo 2016. godine kada su ona i njena deca upoznala jedan bračni par. Upoznali su se slučajno u prodavnici, kada je Rosalin i deci zafalilo novca da plate sve što su uzeli, pa su im Ijan i Lisa dali novac.
Lisa je ispričala da u Rosalinina deca skoro uvek bila bosa i da su jedva čekali da razgovaraju sa nekim jer im je to bilo zabranjeno. Ubrzo je Henri premestio svoju porodicu u drugi gran, ali su Ijan i Lisa želeli da ostanu u kontaktu sa njima, a jedna poseta porodici ih je uznemirila. Naime, kada su parkirali kola ispred kuće, videli su da nekoliko dece visi sa prednje strane balkona. "Rosalin je očajnički želela da se viđa sa bilo kim i shvatila sam koliko su usamljeni kao porodica. Tada sam rekla: 'Nešto nije u redu. Moramo da im pomognemo jer ovde definitivno nešto nije u redu'".
Opisujući kuću u kojoj su živeli Rosalin i deca, Lisa ističe da nisu imali vrata i prozore, a deca su spavala na prostirkama za vežbanje na podu. Par kaže da se u kući bukvalno osećao očaj, i kod dece i Rosalin i da su znali da moraju nekako da im pomognu.
Sve je postalo još sumnjivije kada je Henri jednog dana rekao da ima 62 godine, a znajući da Rosalin ima 32, i da joj je najstarija ćerka uskoro punila 17 godina, shvatili su da je ona imala oko 14 godina kada je zatrudnela i da tu nešto nije kako treba.
Lisa je nazvala Rosalin jednog dana i rekla joj: "'Znamo da nešto nije u redu. Ako možeš da pošalješ svog muža u zatvor ili u rehabilitacioni zatvor, što rade sa zavisnicima od droge i alkoholičarima, pomoći ćemo ti'. I u tom trenutku, on je došao kući i spustili smo slušalicu. I to je sve što sam ikada rekla."
Mekginisova je bila previše šokirana da bi odgovorila. To što je nekome stalo do njih i što je želeo da im pomogne, u njoj je ponovo probudilo san da pobegne.
Prošle su nedelje i jednog dana se Henri onesvestio od alkohola, a Rosalin je rekla deci da uzmu nešto odeće i stave u torbu, da moraju odmah da krenu. Seli su u taksi i otišli kod Lise i Ijana, ali par se odselio. Srećom, sreli su se dok je Ijan šetao psa.
Uspeli su da strpaju Henrija privremeno u zatvor, što im je dalo malo vremena da sakupe novac i sve što je potrebno da se vrate u SAD. U međuvremenu, bez Henrija u blizini, Rosalin je počela polako da se otvara i da priča Lisi sve što joj se desilo.
"Prošle su oko dve nedelje, a onda mi je rekla: 'Moram da ti kažem nešto, Stefani nije moje pravo ime, a ni Bil nije njegovo pravo ime. On je moj očuh i njegovo ime je Henri Pijet, a ja se zovem Rosalin Mekginis. Maltretiranje je počelo kada sam imala 10 godina, a u 12. me je oteo iz škole".
Lisa je upisala njeno ime na Gugl i videla postere nestale devojčice.
Konačno sloboda
Zabrinuta da bi Pijet mogao da joj oduzme decu, Mekginisova je kontaktirala konzulat koji SAD koji je rešio da joj pomogne, a uključile su se i organizacije i centri za nestale, pošto je još uvek bila registrovana kao nestala.
"Deca i ja smo se ukrcali u avion, zajedno, prvi put. Plašila sam se. Oni su bili uplašeni, ali i uzbuđeni".
Iako je bila srećna što je konačno slobodna, navikavanje na novi život nije bilo lako. Imali su malo novca, još uvek su se navikavali na novo okruženje, kulturu, hranu. Rosalin je svake noći imala košmare, sanjala je da Henri stoji iznad nje.
Dve decenije nakon što joj je oduzeto detinjstvo, Rosalin se trudi da izgradi svoj život i ide nared. Njen najstariji sin živi van države, ali ostalih osmoro dece i dalje žive sa njom. Idu u školu, ali svakodnevni život nije lak.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U foto-galeriji pogledajte i citate o porodici:
BONUS VIDEO: