U avgustu 1912. godine porodica Danbar iz Luizijane krenula je na kampovanje kraj jezera Svejzi. Te noći njihov četvorogodišnji sin Bobi nestao je iz šatora. Potraga je pokazala tragove do obale, pa se verovalo da je upao u vodu i utopio se. Međutim, ubrzo je pronađen njegov šešir dalje od obale, pa je porasla sumnja da je dečak otet.
Kako telo nikada nije pronađeno, roditelji i vlasti u Opelusasu ponudili su nagradu od 6.000 dolara (danas oko 160.000) za informacije. Potraga je trajala mesecima bez uspeha.
U aprilu 1913. policija u Misisipiju uhapsila je putujućeg trgovca Vilijama Voltersa, koji je sa sobom imao dečaka Bobijevih godina i sličnog izgleda. On je tvrdio da je to Brus Anderson, sin Džulije Anderson iz Severne Karoline, žene koja je brinula o njegovim roditeljima. Volters je govorio da mu je majka dozvolila da povede dečaka.
Džulija je potvrdila da je dala saglasnost, ali samo na nekoliko dana, dok Volters poseti svoju sestru. Neobično je bilo to što ona nikada nije prijavila sina nestalim, iako je s njim bio više od godinu dana.
Roditelji nestalog dečaka otputovali su u Misisipi da vide dete. Postoje dve verzije priče o tome šta se dalje dogodilo. Prema jednoj priči, dečak se probudio, uzviknuo "majko" i pružio ruke prema njoj, nakon čega je Lesi Danbar pala u nesvest. Prema drugoj, dečak je zaplakao, a Lesi rekla da nije sigurna da li je to njen sin. Navodno je kasnije po mladežima i ožiljcima, potvrdila da je to Bobi. Sudija je prihvatio njeno svedočenje i dečak je vraćen Danbarovima. Svečano je dočekan u gradu, a u njegovu čast je priređena parada, prenosi countryroadsmagazine.com.
Sumnje, međutim, nisu nestale. Novine su tada angažovale i Džuliju Anderson, kako bi i ona identifikovala dečaka. Kada je prvi put videla grupu dečaka, nije ga prepoznala, pa je mnogima bilo čudno kako posle samo osam meseci može dete da prepozna jedino po tragovima na telu. Tek narednog dana, kada je tražila da ga ponovo vidi, bila je uverena da je to njen sin Brus.
Ipak, ljudi nisu verovali u njenu priču. Zamerali su joj što nikada nije prijavila sina kao nestalog, a tabloidi su je prikazivali kao ženu sumnjivog morala. Vlasti su poverovale Danbarovima, a Džulija se sama vratila u Severnu Karolinu.
Volters je 1914. osuđen za otmicu, iako su mnogi svedoci tvrdili da su dečaka viđali s njim i pre nego što je Bobi nestao. Posle dve godine zatvora pušten je na slobodu, jer novo suđenje nije održano.
Dečak je ostao da živi sa Danbarovima, odrastao je, osnovao porodicu i preminuo 1966. godine. Priča je mogla da ostane zauvek zaboravljena da se decenijama kasnije nisu umešale unuke – Margaret Danbar Katrajt i Linda Trejver.
One su pokrenule novo istraživanje, a Margaret je ubedila svog oca Roberta Danbara mlađeg da uradi DNK test. Rezultat je pokazao da on nema nikakvu krvnu vezu sa porodicom Danbar. Dete koje je odrastalo kao Bobi bio je zapravo Brus Anderson, sin Džulije Anderson.
Do danas nije otkriveno šta se dogodilo sa pravim Bobijem Danbarom. Da li je tog avgusta 1912. godine zaista nastradao u jezeru, ili je otet – i dalje je misterija.
BONUS VIDEO: