Često se govori o tome kako deca previše koriste telefone, ali daleko se manje pominje da su za istu stvar krivi i roditelji. Štaviše, zbog roditelja koji preteruju u korišćenju telefona i zbog toga zanemaruju decu, smišljena je i reč fabing, koja je nastala kao složenica od dve engleske reči – phone i snabing, odnosno telefon i zanemarivanje.
Nataša Rajić, majka troje dece, gostujući u emisiji "Jutro" na TV Prva, kaže da je uhvatila sebe u toj situaciji.
"Jesam, možda sam tada i postala svesna problema kojih imamo u komunikaciji, koliko koristimo telefon svakodnevno, da počinjemo da zanemarujemo ljude oko sebe. Bila sam par puta u situaciji da mi dete doslovno kaže ’Mama, pet puta sam te zvala’, nekako je to bilo buđenje meni, da shvatim da sam preterala s telefonom i da počnem da ga koristim s nekim ograničenjima u njihovom prisustvu".
Psihoterapeutkinja Biljana Ćulafić istakla je da je ovakvo ponašanje loše i zbog toga što mi deci dajemo primer. Ona je podvukla da je dovoljno barem postaviti deci neka osnovna pitanja – kako si danas, da li si imao neku teškoću i treba li u nečemu da ti pomognem. Odgovorila je i na pitanje da li je moguće da se zaista, bar na sat vremena isključimo sa telefona i potpuno posvetimo deci.
"Moguće je ako imamo volje. Dakle, ne možemo se potpuno isključiti iz toga, ne možemo deci reći da ne koriste telefone, to je prosto jedna savremena realnost, ali treba da pogledamo šta to deca koriste. Roditelj kaže 'puno je na telefonu, igra igrice', ja pitam dobro, a koje igrice? Onda mama kaže pa ne znam. Zašto nisi seo i pogledao, nisu sve te igrice loše, nije to sve pucanje, neke su konstruktivne".
Ćulafić je podsetila da su roditelji ti koji su odgovorni za odnos sa decom, te da tu odgovornost treba i da preuzmu.
"Ako je u sobi dete i odrasla osoba, pa neka to dete ima i 15 godina, ko je odgovoran za taj odnos? Pa odrasla osoba. Mi smo ti koji postavljamo granice deci. E, sad mnogi roditelji neće da se frustriraju i da ispune tu potrebu deci, deca imaju potrebu da im se postave granice. Moj sin bi da ga ja pustim ceo dan gledao jutjubere, ali ga ja ne puštam. OK, ja ga pustim sat vremena, preko toga ne može zato što je štetno. Osim toga, ja još sednem pored njega i komentarišem šta radi, kažem, vidi, ovaj se ponaša kao klovn, viče, on sve to radi da biste vi, deco, to tako gledali. Moramo razgovarati sa decom da razvijaju kritičko mišljenje, da shvate da kad gledaju TikTok i kad neko napravi ne znam kakav obrt, da kažemo da se vrlo često koriste efekti, da su vrlo često ljudi koji to rade akrobate i da ako oni to rade, to može biti fatalno".
U vezi s tiim da mi deci dajemo primer, dodaje da se roditelji često pravdaju poslom zbog toga što provode dosta vremena uz telefon.
"Mi treba da se pogledamo u ogledalo. Mnogo je lakše kritikovati decu, nego da se mi suočimo sa sobom i da kažemo, pa vidi i ja sam na Instagramu po dva sata, a da li mi to stvarno treba i moje dete me gleda da sam ja na telefonu. A roditelji se pravdaju time, kažu ali ja odgovaram na mejlove, ja radim ne znam šta, ne, tebi se završilo radno vreme. Mi kao roditelji smo u daleko moćnijoj poziciji u odnosu na decu, mi treba da jačamo našu volju, kako ne bismo proživeli život u matriksu".
Psihoterapeutkinja je istakla i da razume da roditelji ponekad daju deci telefon, te da je to u redu, ali da treba imati meru i da ne treba mališane pustiti da po tri, četiri, pet sati provode s telefonom u rukama.
Na kraju je istakla i da su deca izgubila svoju ulogu u porodici, što bi sve moglo da pomogne da se manje vremena provodi pred ekranima.
"Deca su sada izgubila svoju ulogu u porodici, ili očekujemo od njih da uče ili da se igraju. A zašto mi decu da ne uključimo u sve ovo ostalo što mi radimo – pranje posuđa, izbacivanje đubreta, spremi svoju sobu, hajde da usisamo, da te naučim kako se pali mašina... Objasnimo detetu da je i to njegova dužnost".
BONUS VIDEO: