Ruski psihologMihail Labkovski često priča o roditeljstvu, partnerskim odnosima i životu uopšte, a evo koji njegovi saveti i citati o vaspitanju dece mogu da znače mamama i tatama:
1. "Budući da ste nesrećni ljudi, nikada nećete moći da izgradite odnos sa svojim detetom tako da ono bude srećno. A ako su roditelji srećni, onda nema potrebe da se radi ništa posebno."
2. "Mnogi veruju da je sve u redu sa njima, roditeljima, a samo njihova deca imaju problema. I iznenađeni su kada u istoj porodici odrastaju dvoje potpuno različite dece: jedno je samouvereno, uspešno, odlično u borbi i politici, a drugo je ozloglašeni gubitnik, uvek kukajući ili agresivan. Ali to znači da su se deca u porodici osećala drugačije, a neka od njih nisu imala dovoljno pažnje. Neko je bio osetljiviji i trebalo mu je više ljubavi, ali roditelji to nisu primetili."
3. "Osigurati da je dete obučeno i nahranjeno je briga, a ne vaspitanje. Nažalost, mnogi roditelji veruju da je briga dovoljna."
4. "Način na koji komunicirate sa detetom u njegovom detinjstvu je kako će se ono ponašati prema vama u starosti."
5. "Škola treba da predaje ne toliko matematiku i književnost, koliko sam život. Od škole je važno steći ne toliko teorijska znanja koliko praktične veštine: sposobnost komuniciranja, građenja odnosa, preuzimanja odgovornosti za sebe - svoje reči i dela, rešavanje problema, pregovaranje, upravljanje vremenom... To su ove veštine koje vam pomažu da se osećate samopouzdano u odrasloj dobi i zarađujete novac za život."
6. "Preterana briga deteta zbog loših ocena samo je ogledalo reakcije odraslih. Ako roditelji mirno reaguju na lošu ocenu ili neuspeh u sportu, na neke druge neuspehe, ako se roditelji osmehnu i kažu: "Draga moja, nemoj da se nerviraš", onda je dete mirno, stabilno, sigurno će napredovati u učenju i nađe posao gde može da uspe."
7. "Kažnjavanje dece je moguće, a ponekad čak i neophodno. Ali morate jasno odvojiti dete i njegove postupke. Na primer, unapred ste se dogovorili da pre nego što dođete sa posla on uradi domaći, jede i čisti za sobom. A onda dođete kući i vidite sliku: lonac supe stoji netaknut, udžbenici očigledno nisu otvoreni, neki papirići leže na tepihu, a dete sedi sa nosom u tabletu. Glavno je da se u ovom trenutku ne pretvarate u bes, da ne vičete kako su "svaka deca kao deca" i da će vam dete izrasti u nulu. Priđite detetu bez i najmanje agresije. Nasmejani, zagrlite ga i recite: "Volim te mnogo, ali nećeš dobiti tablet nedelju dana." Ali vikati, vređati, biti uvređeni i ne pričati - to nije neophodno. Dete se kažnjava oduzimanjem gadžeta."
8. "Nema potrebe da živite svoj život za decu, odlučujete šta treba da rade, a šta ne, rešavajte njihove probleme umesto njih, vršite pritisak na njih svojim ambicijama, očekivanjima, uputstvima. Kad ostariš, kako će živeti?"
9. "Protiv sam stalnog pažljivog praćenja. Dete mora biti sigurno da ga porodica voli, da ga poštuje, da ga broji i da mu veruje. U tom slučaju se neće mešati u "loše društvo" i izbeći će mnoga iskušenja kojima vršnjaci sa napetom porodičnom situacijom ne mogu da odole."
10. "Sa decom treba razgovarati o životu uopšte, a ne o tome kako živeti. Ako roditelj može da razgovara sa detetom samo o problemima, on ima problem."
BONUS VIDEO:
(Yumama/T.A.S.)