Jutro najveće srpske slave, mališane prve obraduju pokloni u ispod jastuka, u čarapama ili na prozoru, ako su bili dobri prethodne godine. Ove vesela i poučna simbolika, se praktikuje u našem narodu od davnina. Smatra se da tradicija božićne čarape potiče iz života Svetog Nikole. Ovaj običaj ne nagrađuje samo već i preti - ukoliko se dete loše ponašalo tokom godine dobiće samo parče ili gomilu uglja, svađalica glavicu luka, a nestaško krompir. Neka deca stavljaju božićnu čarapu uz svoje krevete kako bi je Sveti Nikola mogao napuniti dok spavaju.
Priče i legenda
Iako ne postoje pisani podaci o poreklu božićne čarape, tu su popularne legende koje pokušavaju da ispričaju istoriju ove tradicije. Sveti Nikola je želeo da pomogne tri siromašne sestre ali je znao da starac, njihov otac neće prihvatiti dobročinstvo. Odlučio je da pomogne u tajnosti. Po mraku je kroz otvoren prozor bacio tri vreće zlata, a jedna je pala u čarapu. Kada su se devojke i njihov otac sledećeg jutra probudili, pronašli su vreće sa zlatom i bili su, naravno, presrećni. Devojke su mogle da se udaju i žive srećno do kraja života. Druge verzije priče kažu da je sveti Nikola bacio tri vreće zlata direktno u čarape koje su bile obešene uz kamin da se osuše. To je dovelo do običaja da deca vešaju čarape ili stavljaju cipele, nestrpljivo očekujući poklone Svetog Nikole. Ponekad se priča o zlatnim kuglicama umesto vrećicama zlata. Zbog toga su tri zlatne kuglice, ponekad predstavljene kao pomorandže, jedan od simbola Svetog Nikole.
Za dobro dete, svaka čarapa je dobra
Zbog tradicije koja je prvobitno započela u evropskim zemljama, deca su jednostavno koristila jednu od svojih svakodnevnih čarapa, ali na kraju su u tu svrhu stvorene posebne božićne čarape. Ove čarape se tradicionalno kače na Nikoljdan, mada su početkom 1800-ih počele da se koriste i na Badnje veče.
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO