Vožnja automobilom koja se završava tako što Danijel šestogodišnjoj ćerkici otvara vrata i kaže "Izvoli, zar ne želiš da izađeš napolje", u najboljem slučaju se završava sa "Ne!" ili reakcije uopšte nema. Tako Danijel sedne pored automobila i čeka, nekad pet, deset minuta, a nekada to potraje i pola sata.
Sledeće noći devojčica se budi u šest ujutru urlajući, po ko zna koji put te noći, jer joj je toplo i teško podnosi vrućinu. Smiri se tek kada tata dođe, on je uzima i nosi na ramenima tokom noći kroz kuću, pušta joj omiljenu muziku da je smiri. Ovo su samo neke od scena koje su poznate roditeljima sa autističnom decom, prenosi nemački portal stern.de. „Trebalo mi je dosta vremena da shvatim: moje dete to ne radi zato što je loše ili nevaspitano, već zato što drugačije ne ume. A ponekad ni ja ne mogu dalje i onda vrištimo oboje“, opisuje svoju svakodnevicu voditelj.
Procenjuje se da je od 0,6 do 1 procenat ljudi širom sveta u spektru autizma. Autizam nije bolest, već neurorazvojni poremećaj koji se od slučaja do slučaja može manifestovati potpuno drugačije. Zato danas stručnjaci više ne govore o autizmu, već o poremećajima iz autističnog spektra. Ekstremne tačke tog spektra su Kaner autizam i Aspergerov sindrom. Kaner autizam se takođe naziva autizmom ranog detinjstva, koji se može identifikovati već u prvim godinama života.
Danijel kaže da ne može da razgovara sa ćerkom kao drugi i da je pita „Kakav ti je bio dan?“ Njegova šestogodišnja ćerka se ne uklapa u ove kategorizacije, ona je takozvani atipični autista: „Atipični autizam znači: izvinite, ne možemo da vas svrstamo nigde, pa ćemo otvoriti novo poglavlje, a ono se zove atipično“, objašnjava Danijel.
Na samom početku, kada bi njegova ćerka plakala, odmah bi je on ili supruga uzeli, kao beba je nemirno spavala, jedva jela, uglavnom je jako dugo i intenzivno urlala. U početku je pedijatar krivio uznemirene roditelje za previše brige i govorio im kako treba više da se odmaraju otkriva voditelj i dodaje: „Ništa od tih saveta nije funkcionisalo, osećate se usamljeno i nesigurno i stalno se pitate da li ste vi krivi za sve. Da li ja to radim nešto pogrešno?"
Posle osam meseci došlo je do situacije koja je bila gotovo filmska: devojčica u dvorištu podiže veliki teret, blok za zidanje, na način koji je netipičan za njen uzrast. Brokerhofova supruga je defektolog i prepoznaje znakove. Ipak, ona i dalje veruje lekarima i pušta ih da joj daju smernice, iako je sumnja na „autizam u ranom detinjstvu“ zapravo već bila tu. „Radili smo razne testove da vidimo da li ne čuje kako treba jer nije reagovala tokom razgovora. U tu svrhu smo otišli u poseban institut, gde se pokazalo da odlično čuje, ali ona ne reaguje“, priča 43-ogodišnji otac. Konačna dijagnoza usledila je kada je njihova ćerka imala tri godine i ona glasi: atipični autizam.
Uprkos mnogim neprospavanim noćima, papirologiji i administrativnim procedurama sa kojoma se suočava, Danijel sada može da se nosi sa pozitivnim i negativnim iskustvima svoje ćerke i uvek ga oduševljava njena specifična percepcija. Na primer, kad god bi ušao u zgradu, devojčica bi sa tri sprata iznad čula da joj dolazi tata. "Autisti su toliko osetljivi da ponekad moraju da se zatvore jer ih senzacije preplavljuju. Ali ako im posvetite vreme u odgovarajućem okruženju, ta preosetljivost je divna. Upravo to čini život sa autističnim osobama lepim", iskren je voditelj.
BONUS VIDEO:
Izvor: Yumama