Jedna majka Keti već deset godina svoje četvoro dece vodi svake godine na odmor u istom mestu, ali nije ni slutila da će ovogodišnje putovanje da promeni njen pogled na roditeljstvo.
"Svake godine gledam istu ženu kako hoda gore-dole oi plaži. Zove se Dona i ima Alchajmerovu bolest. Upoznale smo se ranije, ali ne seća se nikog od nas", prisetila se Keti.
Bila je u društvu svoje dece kada joj je Dona prišla i pitala je da li može da joj pomogne da uđe u vodu.
"Nisam htela da se kvasim, ali neki glas mi je govorio da uđem sa njom u vodu. Zagazile smo, a onda je Dona počela da priča o svom detinjstvu. Otkrila mi je da na plažu dolazi zbog mira koji oseća. Onda sam je upitala koji je njen najbolji savet za mame", prepričava Keti.
Donin odgovor ostavio je jak pečat na Keti, a njene reči nikada neće zaboraviti.
"Pogledala je decu i rekla: 'Najbolja stvar koju možemo da učinimo kao mame je jednostavno da stvaramo uspomene'. Bilo je tako jednostavno, a tako snažno. Moja sestra i ja smo ponekad preopterećene, a kada čujete ovako nešto od osobe koja je prošla kroz život, oslobađate se pritiska i jednostavno krećete da stvarate uspomene", dodala je.
Keti se nijednog trenutka ne kaje što je pomogla Doni da uđe u vodu iako nije planirala više da se kvasi tog dana.
"Kad mi je ova preslatka žena prišla na plaži i pitala da plivam sa njim... Ignorišeš činjenicu da je voda hladna. Ignorišeš osećaj da se ne želiš kvasiti. Ignorišeš meduze. I uđeš", zaključila je.
(Yumama)