Roditelji su u velikoj meri odgovorni za ponašanje svoje dece jer su mališani poput sunđera koji upijaju sve. Ukoliko primetite da vaše dete viče ili se agresivno ponaša prema drugima, zapitajte se da li i vi to radite.
Deca uče po modelu oponašanja, posmatraju roditeljska lica i prihvataju reakcije, pa ukoliko ste skloni grubljem ponašanju, budite sigurni da će ga i vaša deca prihvatiti.
Roditeljska misija biće uspešna samo ako znate koje su to dobre navike koje vaše dete treba da prihvati. Ukoliko primetite neko ružno i neprikladno ponašanje, budite sigurni da se krivac krije isključivo u vama.
Ovo su najčešće loše navike koje deca uče od roditelja:
Prekidaju druge u govoru
Ukoliko su roditelji skloni da upadaju drugim ljudima u reč, njihova deca će vrlo verojatno raditi to isto. Za početak, roditelji bi uvek trebalo da puste dete da kaže sve što želi, do kraja. Detetu je potreban prostor da se izrazi, a roditelji bi takođe trebalo da nauče dete koliko je važno saslušati drugu osobu do kraja i strpljivo sačekati svoj red za govor. Na taj način dete će imati bolju i učinkovitiju komunikaciju sa okolinom.
Ne poštuju odrasle
Tokom odrastanja, biće mnogo trenutaka u kojima će neko drugi čuvati vašu decu; rođaci, dadilje, prijatelji...Ukoliko roditelji ne odgajaju dete na način da poštuju svoje roditelje, onda vrlo verovatno to neće činiti ni sa drugima.
Previše pričaju o privatnim porodičnim temama
Svi već znamo da su deca zaista poput sunđera - upijaju sve što roditelji čine i govore, već od najranijeg perioda. Ukoliko ne naučite dete da neke stvari ne treba govoriti u javnosti ili iznositi van kuće, ono samo neće moći da napravi razliku između privatnosti i javnosti. Zato je važno da naučite dete primerenoj komunikaciji i temama koje bi trebale ostati u vaša četiri zida.
Kasno usvajaju osnove pristojnog ponašanja
Nikada nije prerano da naučite decu pristojnosti i ljubaznosti. Deca bi vrlo rano trebalo da poznaju i koristiti reči poput, izvoli, hvala, molim te, oprosti. Deca uče od najranijeg uzrasta, a ako im vrline poput pristojnosti i ljubaznosti približite od najranijeg detinjstva, sigurno će i drugi biti oduševljeni njima.
Previše su zavisni od drugih ljudi
Roditelji koji su previše zaštitnički nastrojeni i kao hobotnica hvataju i okružuju decu čine ih previše zavisnim, prvo od samih roditelja, a potom i od drugih ljudi. Deca koja su navikla da uvek neko drugi rešava njihove probleme ili donosi odluke umesto njih lošije se snalaze u životu.
(Yumama)