- Na Pešterskoj visoravni nekada se živelo bez struje i frižidera, a jedna porodica je devetoro dece odgajila u jednoj drvenoj sobi.
- Stari kameni trapovi služili su za čuvanje hrane tokom surovih zima, kada su snežni nanosi i temperature padale do oko minus 38 stepeni.
- Pešter danas privlači i nove priče: Dina je Holandiju zamenila školom jahanja, a kraj se promoviše i kroz turizam i prirodna bogatstva.
Na Pešterskoj visoravni, gde su zime nekada bile toliko surove da je sneg nedeljama odvajao sela od ostatka sveta, život je zahtevao snagu, strpljenje i snalažljivost. U skromnim kućama, bez struje i pogodnosti koje danas smatramo neophodnim, porodice su se oslanjale na rad i međusobnu pomoć. Posebno je upečatljiva priča o roditeljima koji su devetoro dece odgajili u jednoj drvenoj sobi, u uslovima koje je današnjim generacijama teško i da zamisle.
Ovaj kraj, poznat i po nadimku "srpski Sibir", čuva uspomene na nekadašnji način života, ali i tragove domišljatosti ljudi koji su morali da se prilagode dugim zimama i oskudici. Od skromnih domova do kamenih trapova u kojima se čuvala hrana, priče sa Peštera svedoče o vremenu kada se živelo mnogo drugačije nego danas.
Bez struje, savremenog grejanja i komfora, u selu Doliće svakodnevica je zavisila od rada, snalažljivosti i pripreme za zimu. Kada sneg zaveje puteve, odlazak do prodavnice ili susednog mesta mogao je da postane ozbiljan problem.
Posebnu pažnju privlače stari kameni trapovi. Ove građevine, delimično ukopane u brda, služile su za skladištenje hrane i zaštitu namirnica od ekstremnih zimskih temperatura. Njihov izgled podseća na mala utvrđenja, ali je njihova namena bila sasvim praktična. U krajevima u kojima nije bilo frižidera i zamrzivača, ljudi su morali da koriste prirodne uslove i tradicionalne načine čuvanja zaliha.
Koliko klima može biti surova pokazuje i podatak Turističke organizacije Srbije da su na Pešteru beležene temperature do približno minus 38 stepeni Celzijusa. Visoravan se prostire na nadmorskoj visini od oko 900 do 1.200 metara.
Jedna Dina je Holandiju zamenila Pešterom
Dok stare kuće i kameni trapovi podsećaju na nekadašnji život, nova generacija u ovom kraju pokušava da iskoristi ono što Pešter čini jedinstvenim. Dina je odlučila da napusti život u Holandiji i posveti se konjima i prirodi na Pešterskoj visoravni. Pokrenula je školu jahanja na prostranim poljima, pružajući posetiocima priliku da ovaj kraj upoznaju iz drugačije perspektive. Umesto gradske svakodnevice, njen izbor postali su pašnjaci, konji i otvoreni prostor po kojem je Pešter prepoznatljiv
Ova priča pokazuje da se život na visoravni ne svodi samo na teške zime, stočarstvo i odlazak stanovništva, već da postoje i mogućnosti za razvoj turizma i novih aktivnosti u prirodi.
Rendžeri, skriveni izvori i prirodna bogatstva
Jedan od ljudi koji najbolje poznaju pešterska prostranstva jeste rendžer Sabahudin Abdagić, koji kroz razgovore sa posetiocima predstavlja prirodne vrednosti i svakodnevicu ovog kraja. Abdagić je ranije govorio da snežni nanosi na Pešteru mogu da premaše dva metra i da su rendžeri tokom teških zima pomagali stanovnicima udaljenih zaselaka, dostavljajući im hranu i lekove kada putevi postanu neprohodni.
Uz domaćine kampa Peštersko polje, posetioci mogu da upoznaju prostrane pašnjake, životinjski svet i manje poznate prirodne lokalitete. Peštersko polje je krajem 2015. godine odlukom Vlade Srbije proglašeno specijalnim rezervatom prirode, zbog izuzetnog značaja njegovih staništa, biljnih i životinjskih vrsta.
Posebnu zanimljivost predstavlja reka Vapa, koja protiče ovim područjem i čija okolina krije još jedno prirodno bogatstvo.
U selu Čedovo kod Sjenice nalaze se izvori termalne vode koje meštani nazivaju „čedovske banjice“. Prema njihovim navodima, ima ih desetak, a temperatura vode kreće se između 25 i 28 stepeni tokom cele godine, čak i kada nastupe veliki zimski mrazevi.
Reč je o izvorima u području Vape, a ne o potvrdi da je sama reka termalna, prenosi Sandzaklive.
Od porodice koja je devetoro dece podigla u jednoj sobi, preko drevnih načina čuvanja hrane, do devojke koja je Holandiju zamenila školom jahanja, Pešter čuva priče o različitim generacijama i njihovom odnosu prema ovom surovom, ali jedinstvenom prostoru.
BONUS VIDEO