Postoji rašireno verovanje da devojčice prirodno gravitiraju ka baki, dok dečaci više vole dedu. Ipak, razvoj deteta nije tako jednostavan. Ne postoji univerzalno pravilo prema kojem će dete više voleti osobu istog ili suprotnog pola.
Ipak, istraživanja o odnosima dece sa bakom i dedom pokazuju da pol članova porodice može uticati na način na koji se odnos razvija. Dete može sa bakom imati odnos zasnovan na razgovoru, nežnosti i svakodnevnim ritualima, dok sa dedom može imati više zajedničke igre, aktivnosti i „avantura“.
Kod devojčica može biti posebno zanimljivo to što tokom odrastanja počinju da primećuju i oponašaju različite obrasce ponašanja odraslih žena i muškaraca. Zbog toga baka može postati važan uzor u nekim oblastima, dok deda može imati drugačiju, ali podjednako značajnu ulogu.
Međutim, nije presudno da li je dete devojčica ili dečak. Mnogo važnije pitanje je: ko je sa detetom zaista prisutan?
U galeriji ispod pročitajte divne citate o porodici!
Druženje je merilo
Ako deda svakog vikenda vodi unuku u park, sluša njene priče, igra se sa njom i dozvoljava joj da mu pomaže oko sitnih poslova, sasvim je očekivano da ona razvije snažnu vezanost za njega. Isto važi i za baku.
Zato se često dešava da devojčica kaže da je „dedina devojčica“, dok je njen brat potpuno vezan za baku. Porodične veze nisu određene samo polom, one se grade kroz vreme, pažnju, bliskost i zajednička iskustva.
To nije takmičenje u ljubavi
Najvažnije je da roditelji ne pokušavaju da utvrde „koga dete više voli“. Dečja naklonost nije takmičenje i može da se menja iz dana u dan.
Jednog dana dete može trčati dedi u zagrljaj, a već sledećeg tražiti baku. U jednom uzrastu može biti potpuno opčinjeno dedom, dok nekoliko godina kasnije može najviše uživati u razgovorima sa bakom. To je normalan deo razvoja odnosa.
BONUS VIDEO:
