Miloš Pantić iz Bijeljine (25) radi kao šef administracije u jednoj advokatskoj kancelariji u Bijeljini. Ima osnovno obrazovanje i fakultet. Vozi automobil, uživa u porodici i ima petogodišnju devojčicu. Ništa od ovoga ne bi bilo neobično da Miloš od rođenja nije potpuno gluv.

Ipak ovaj hrabri momak je od malena imao podršku roditelja koji su mu iznova ponavljali da se ne razlikuje od svojih vršnjaka ni po čemu, osim što ne čuje.

"Stalno su mi govorili da to nije ništa strašno, tako da sam oduvek mogao sebe da zamislim kao normanlu osobu sa normalnim životom. Najteži period mi je bio u osnovnoj školi jer me deca nisu prihvatila kako treba. Većina njih me je zapostavila, ali imao sam par drugara, kao i profesora sa kojima sam mogao da razgovaram", priča Miloš za Espreso.

On je uspeo da savlada sve prepreke u svom životu samo i isključivo zbog svoje tvrdoglavosti. Ukoliko mu nije uspevalo da reši neki problem na jedan način, uvek bi probao na drugi, sve dok ne nađe rešenje.

Ako ni tada ne nađem rešenje, opet ne odustajem već nastavljam nizom pokušaja dok ne prebrodim tu prepreku. Za mene ne postoji poraz jer svaka situacija ima rešenje, objašnjava on.

Kako nam je rekao, ne oseća se nimalo drugačije, ali priznaje da postoje trenuci kada itekako poželi da čuje ono što ga zanima baš kao što svi mi to poželimo. Imao je mnogo motiva da postane ovakav kakav je danas.

U početku je samo čitao knjige pa je često dobija pohvale za izgovorene reči.

 To me je motivisalo da što više čitam knjige kako bi proširio svoje znanje. Posle toga me je motivisala škola za gluve i nagluve u Beogradu, gde sam išao u srednju. Mnogo toga tamo naučiš o kulturi gluvih i nagluvih i kako oni gledaju na ovaj normalni svet, priča Pantić.

Nastavk teksta pročitajte na portalu Espreso.rs.