Tužna i poučna priča majke: Jedan nestašluk i jedna plava fleka izazvali su bes u meni, a sada se tako kajem...

'Pre neko veče sam pokušavala da izribam "ljigavca" koga je moja ćerka ostavila na podu i koji je ostavio svoju ljigavu masu svuda po pukotinama parketa i tepihu. Otkad je počela manija ljigavaca kod klinaca, nema kuće koja nije zaražena ovom odvratnom smesom.

Taman smo na jedvite jade završili zajedničku večeru i vreme za kupanjac i uspela da dečake okupim na jednom mestu, u sobi za igranje, da pred spavanje sredimo sobu.

Pokušavala sam da što pre to privedem kraju kako bih ih strpala u krevete i možda se konačno istuširala, kada sam čula jednog od dečaka da kaže: "Jao!".

Okrenula sam se taman da vidim kako sadržaj hemijske olovke eksplodira u rukama jednog od mojih trojki. On je cičao od zadovoljstva dok je plavo mastilo kapalo po njemu, njegovoj pidžami i tepihu.

Vrisnula sam kada sam videla kako se mastilo upija u tepih. U naš nov tepih. Brzo sam pozvala muža da dođe i pomogne mi. U tom trenutku bila sam tako besna! Ščepala sam sina i odnela ga u kupatilo da probam da skinem mastilo sa njega dok je muž pokušavao da oriba tepih.

Suze frustracije ispunile su mi oči. Bila sam umorna, tako umorna. I tako ljuta - neverovatno ljuta. Ne na mog sina, sada plavog poput Štrumfa, već na sebe što sam ostavila hemijsku na dohvat ruke deci. U toj kući živeli smo svega pola godine i sav nameštaj je bio nov. Sada je tepih bio potpuno uništen.

Pismo mame čija ćerka boluje od raka: Dragi 'normalni' roditelji, ovo bih volela da znate...

Sat vremena smo muž i ja zajedno ribali tepih, bez ikakvog uspeha.

Sutradan smo ga odneli na profesionalno pranje. I oni su dali sve od sebe, ali mastilo nije počelo čak ni da bledi.

Bila sam tako razočarana i ljuta kad god bih pogledala fleku. Bila je tako ružna i u takvom kontrastu sa našim nekada novim krem tepihom. Šta god da smo radili, fleka je ostajala uporna i bila podsetnik moje ljutnje. Svaki put bi me naljutila kao da je vidim prvi put. Mrzela sam je.

Sledećeg meseca mom preslatkom sinčiću, onom koji je i napravio tu fleku, dijagnostikovan je kancer. Dve godine kasnije, preminuo je.

Moj sin je otišao, ali ta plava fleka? I dalje je bila tu. I sada je tu i ona je stalni podsetnik na mog sina i moj konstantni sramni podsetnik na to da mi je jedna tako beznačajna stvar izazivala toliko frustracije.

Ta plava fleka je moj stalni podsetnik da je život pun fleka, i da su te fleke ono što daje čar životu i konstantan podsetnik da se nikada više ne nerviram oko takvih gluposti.'