Bio sam u garaži i pravio police kada je utrčala četvorogodišnja devojčica, jedna od drugarica naše ćerke, i rekla: “upravo sam bila u vašoj kući, prilično je prljava. Norina mama bi trebalo više da čisti.”

“Neki ljudi mogu da pomisle da su takvi komentari prilično nepristojni.”

Devojčica iz komšiluka se samo osmehnula i proustila “aha”.

Ono što je stvarno “bezveze”, kada je reč o četvorogodišnjacima, jeste to da su oni stopostotno iskreni. I zaista, naša kuća je bila u potpunom haosu. U to vreme, verovatno sam mogao da nabrojim hiljadu razloga koji bi objasnili gomilu stvari, veš razbacan na sve strane, pune korpe čistog veša i to na sred dnevne sobe, igračke u svakom ćošku kuće, prljavo posuđe na stolu i tako dalje...

U našoj dnevnoj sobi ili tremu uvek se igraju neka deca, jedu našu hranu ili prave haos uzimajući igračke i ne vraćajući ih nazad. Takođe, u kući imamo i bebu, koja je najverovatnije najveći (i najbolji) razlog za haos u kući.

Ali nijedan od ovih izgovora nije toliko važan, jer izgleda da ne postoji opravdan razlog za prljav dom. 

Postoje ljudi čije su kuće još u većem haosu i ja sam ih viđao svojim očima. Kada sam bio mlađi isto sam razmišljao kao naša mala komšinica.

Onda bih se vratio kući i ispričao mami ono što sam video, a potom bismo se zajedno smejali i osuđivali. “Zar ona ne vodi računa o toj deci? Ili svom domu?”, govorila bi moja mama.

Nekako se sve uvek završavalo tako što se sva krivica svali na neku majku.

Foto: Shutterstock

Iako živimo u vremenu partnerstva u jednakosti, kada nije retkost biti nezaposlen tata (što sam i sam bio izvesno vreme), kakva god da je dinamika porodice, ljudi još uvek krive moju ženu za to što je naša kuća u neredu. Čak sam i ja bio među njima. 

Malo nakon što je ona postala domaćica, ja sam postao prilično kritičan. Počeo sam da posmatram stanje u kući i da razmišljam - “Imaš samo jedan posao! Jedan posao! Da brineš o domaćinstvu”.

Ali nikada nisam uzeo u obzir činjenicu da deca jednostavno ne mare da li vi brišete prašinu. Oni će svejedno prosuti čips. Sećam se da bih, kada sam bio nezaposlen, prebrisao sto, a da bi on nakon samo 10 minuta bio ponovo prljav. Kada bi deca zaspala stavljao sam igračke na police, a one bi do jutra ponovo bile razbacane svuda po sobi.

Ne kažem da su sva deca takva, ali ako govorim o svojoj onda mogu slobodno da kažem da su oni neprikosnoveni profesionalci u pravljenju nereda.

Ono što sam otkrio jeste da voditi brigu o domaćinstvu i porodici podrazumeva nekoliko poslova. Moja žena je i domaćica i vaspitačica, i učiteljica, i medicinska sestra, i šofer, i utešilac, i kuvarica, i staratelj komšijske dece, i student, i još svašta nešto...

Pre nekoliko godina, Mel i ja smo imali raspravu o ovoj temi. Rekao sam joj da je sramotno što kuća tako izgleda i pitao je šta je radila celog dana. “Sigurno nije toliko teško održavati kuću čistom”, rekao sam.

Upali smo bili u žestoku svađu, a onda mi je postalo jasno... Rekla je: “Nekada, zapravo često, situacija je takva da je potrebno birati između čišćenja kuće ili odlaska u park. Ili toga da li ćemo se zabavljati ili učiti da pišemo i čitamo. Ponekad bih mogla da perem sudove, a ja učim našeg sina da vozi biciklu ili Noru da hoda. Iskreno, uvek bih se odlučila za te stvari. Radije ne bih bila mama koja ignoriše svoju decu, jer sam previše zauzeta brinući šta će komšije reći o neredu u našoj kući.”

Tada sam prestao da gledam na prljavo posuđe zamišljajući Mel kako samo sedi po celi dan. Umesto toga, ja sam prao sudove, shvativši da to nije bio samo njen haos, već naš.

Prestao sam da brinem o tome kako izgleda naš dom i počeo da obraćam više pažnje na razvoj naše dece. Počeo sam da obraćam pažnju na to koliko su oni srećni i na njihov neverovatan odnos sa mamom. Ono što sam video jeste da imamo pravi haos u kući, ali presrećnu i vedru decu.

Ne želim da kažem da, ukolko imate čist dom, radite nešto pogrešno. Ono što želim da kažem jeste da ne osuđujem svoju ženu zbog toga što uči našeg sina da pliva, umesto da usisava. Ne osuđujem je jer provodi vreme navikavajući našu ćerku na nošu, umesto da pere sudove. I to predlažem svima - nemojte da osuđujete mame koje vreme provode kod kuće zbog nereda u istoj, jer vrlo je moguće da vreme provode dosta mudrije i korisnije.