Mama, dadilja, vaspitačica, a ponekad i otac: Ovako izgleda jedan dan Maje Kovinić - majke devetoro dece (FOTO)

Maja i Branislav Kovinić iz sela Gazdare kod Medveđe su u tri prve godine braka dobili šest devojčica, a onda se rodila i sedma devojčica kojoj su prekjuče proslavili prvi rođendan.

„Pokušavam, pa kada ponestane daha, ostavim sve i posvetim se spremanju jela i pranju veša, a valja i stoku nahraniti, a leti baštu obrađivati”, priča žena koja je zbog ljubavi prema Branislavu napustila roditeljsku kuću u Leskovcu od 200 kvadrata i preselila se bez malo u – planinu, gde do nedavno nije bilo ni prodavnice.

Prve su na svet došle Petra i Mila koje su sada prvi razred, 10 meseci kasnije Jana i Aleksandra i one idu u predškolsku pripremnu grupu, a 15 meseci kasnije Tamara i Jovana. Bogdana je došla “kao bogom dana” nekoliko godina kasnije.

“Prve bliznakinje su nas iznenadile, za druge smo saznali tek u osmom mesecu trudnoće, a za treće vrlo rano. Naše najveće iznenađenje je što i po četvrti put nismo dobili bliznakinje”, priseća se ova žena, koju u Gazdaru, selu sa 11 školske dece, zovu Majka Hrabrost.

Bračni par je rešio da se tu zaustavi, posebno što je sedma, odnosno, deveta Majina trudnoća bila veoma rizična.

Mi smo prebogati!

“Od mene je dosta, devetoro dece, a sedmoro sam i majka i dadilja i vaspitačica, a često i otac jer je moj suprug po ceo dan u planini, gde za druge seče i skladišti drva, za nadnicu”.

Osim tih nadnica, Kovinići žive i od 19 hiljada dinara socijalne pomoći i 10 hiljada dečjeg dodatka, pa im, kako tvrdi Maja, ništa ne manjka.

“Kupili smo kravu, pa sada ne kupujemo mleko, čuvamo svinje i živinu, pa imamo i meso i jaja. Sama spremam sir, sama mesim hleb, a sve povrće beremo iz svoje bašte, koju obrađujemo od ranog proleća do kasne jeseni. Često nas ljudi zovu i pitaju da li nam nešto nedostaje, a mi kažemo da imamo sve, da smo prebogati”, objašnjava ova mlada žena koja je u Leskovcu radila kao trgovac.

Moje radno vreme je 24 sata

Na pitanje kako postiže sve sama, odgovara da radi 24 časa i da joj Branislav pomaže kada nije u planini, ali u polju i u drugim težim poslovima. Deca su njena briga.

“Zapravo, ne znam kada počne i kada se završava dan. Znam da sam ujutru u šest sati prva na nogama da spremim doručak i ispratim u školu i vrtić četri starije devojčice. Onda spremim doručak ostalim, pa namirim stoku, pa su tu užine, ručak, domaći zadaci, a ručak za sutradan isključivo spremam noću, u tišini. Tada umesim i nešto slatko”.

Branislav, kaže Maja, obožava svoje devojčice, ali malo ima vremena za njih. Dođe umoran iz planine, pomazi ih poigra se sa njima, večera i zaspi.

“Ne čuje noću plač dece, pa se meni i noć pretvorila u dan”, priča s osmehom Maja jer je, veli, prihvatila “starinski način života”, kao nešto normalno.

“Meni nije teško, ljubav prema deci i suprugu me održava na nogama. Žena koja želi mnogo dece mora u startu da računa na činjenicu da nema društvenog života, da ne pokušava da negde nađe posao i da decu prepusti ulici, ali i na to da je je muž najčešće kao gost u kući”.

U međuvremenu je zavolela Gazdare, čist planinski vazduh i život na selu.

Život na selu lepši nego u gradu

“Ne bih ga menjala ni za kakvo bogatstvo. Tek dva puta godišnje odem u Leskovac i jedva čekam da se vratim u svoj mali raj”.

I svojim će ćerkama savetovati da imaju veliku porodicu, veli.

“Ono što im želim je da završe školu i da se udaju iz ljubavi. Sve što ih u životu bude snašlo, radost ili tuga, prebrodiće lakše sa onim koga vole”.

Ipak, ženama koje žele veliku porodicu poručuje da se spreme za “veliki slatki teret”.

“Ako rešite da imate veliki broj dece kao ja, neka vas supruzi ne lažu, jer, sami ćete ih odgajati. Nema tu ravnopravsnosti između muža i žene, prosto, majku niko ne može da zameni. Moj muž je meni govorio da ne brinem i da ćemo ih zajedno čuvati, no to je bila samo teorija”, poručuje bez prekora u glasu Maja Kovinić, majka devetoro dece.

Milica Ivanović