Majka - savršeno delo jednog genija

Kada je Bog stvarao majku, bio je to šesti dan stvaranja. Radio je prekovremeno, kad je naišao anđeo i rekao mu: "Dosta se trudiš oko toga."

Treba da ima 180 pokretljivih delova i da svi budu zamenljivi...

Treba da jede samo malo hrane i pije malo crne kafe....

Treba da ima krilo koje nestaje kada stoji...

Njen poljubac treba da leči sve: od slomljene noge do slomljenog srca...

I šest pari ruku."

Anđeo je odmahnuo glavom i rekao: "Šest pari ruku? Nemoguće!"

"Ma ne prave meni te ruke problem," rekao je Gospod. "Već tri para očiju koje bi majke morale da imaju..."

"U pitanju je standardni model?" upita anđeo.

Bog klimnu glavom.

"Jedan par očiju koji može da vidi kroz vrata kad pita: "Šta radite tamo, deco? Drugi par na potiljku kako bi videla ono što ne treba da vidi, ali mora da zna. I treći par joj treba kad god dete pogreši, da ga pogleda s puno razumevanja i ljubavi."

"Gospode," reče anđeo vukući ga za rukav "Idi spavaj. Sutra ćeš završiti..."

"Ne mogu," reče Gospod "Tako sam blizu kreacije koja je najsličnija meni. Već sam napravio jednu koja samu sebe isceljuje, koja može da nahrani šest članova porodice s jednim kilogramom mesa, koja devetogodišnjaka može da natera da se okupa..."

Anđeo je pogledao model sa svih strana. "Previše je mekana," reče kroz uzdah.

"Ali je jaka!" reče Gospod uzbuđeno.

"Nisi svestan šta sve majka može da uradi i da podnese."

"Može li da misli?"

"Ne samo da može da misli, već može i da smisli i razloge i pronađe kompromise," odgovori Tvorac.

Na kraju, anđeo pređe prstom preko majčinog obraza.

"Ovde curi," reče. "Rekoh ti da si se previše toga uključio u ovaj model."

"Ne, ne curi," reče Tvorac. "To je suza."

"A za šta služi?"

"Za radost, tugu, razočaranja, bol, usamljenost i ponos."

I tako Majka bi stvorena - plod jednog genija.

Preneto sa bloga Paola Koelja / prevod: Jelena Davidović