Ispovest jednog tate: Zašto moja draga ne želi da je zagrlim?

Stigao sam kući oko 10 uveče, nakon što sam proveo četrnaest sati radno. Semestar samo što je počeo, pa sam imao deosta posla. Mel, moja žena, ceo dan je provela kod kuće sa naše troje, bolesne dece, - temperatura, kijavica i tako redom...

Seo sam pored Mel, zagrlio je i poljubio u obraz. Jako sam želeo da se okrene i zagrli me, ali nije to učinila. Nije se ni pomakle i i dalje je kuckala na tastaturi. Povukao sam se. Upitao sam: "Šta nije u redu?" "Ceo dan sam provela sa bolešljivom decom, samo ne želim da me iko sada dodiruje. Potrebno mi je malo prostora." Osetio sam se uvređenim. Pomislio sam kako me ne voli, a u braku smo 10 godina. Trebalo bi da želi da me zagrli, zar ne...? Ja sam, takođe, njeno dete, ja sam njen muž. "Ja samo želim da te zagrlim. Ne želim seks ili nešto slično. Preumoran sam za to. Starim. Ovo je bio naporan dan." Kako sam pomenuo reč zagrljaj, Mel je frknula. Ponovo sam se uvredio. Ovo se ne dešava često, ali ja se uvredim svaki put kada se desi. Bilo je kasno, nisam želeo da se svađam.

"Dobro," rekoh.

Ovo nije prvi put da Mel nije želela da je dodirujem zato što je bila umorna od vremena koje je provela sa decom. Iskreno, nisam razumeo. Za mene, kao muškarca, zagrljaj nije ništa naporno. Uvek želim da grlim svoju ženu. Ona je najlepša žena koju poznajem. U ovoj fazi našeg braka, nije se sve vrtelo oko seksa. Kad god me poljubi, ja dobijem samopouzdanje - naša veza je jaka. Osetim se bolje ja kao ja, ja kao muškarac. 

Mnogi moji prijatelji su se razveli zato što je ljubav nestala. To me je plašilo. Ljubav nestane tako podmuklo i neprimetno... I nikada mi nije bilo potebnije da mi moja žena pokaže da me i dalje voli. Da ne želi da odustane od nas zato što je pod stalnim pritiskom brige o našoj deci.

Iako zvučim kao mlakonja, ja se zaista ovako osećam. Neophodno mi je da me žena zagrli i poljubi.

Kada smo legli u krevet, zagrlio sam je... "Nije problem u tebi... Samo... Ja volim našu decu. Ali svo troje je bolesno, a ja nisam mogla da uradim ništa bez bebe u naručju. A Nora, ona je samo želela da se mazi..." Ponestalo joj je daha. Zatim je otvorila dušu i nastavila da priča o stvarima koje je muče. "Na kraju dana, kada deca odu na spavanje, samo želim sat vemena za sebe. Da me ne diraš. Samo da se opustim i da me niko ne guši. Ovo ne znači da te ne volim, ali ovih dana deca su mi prevelika obaveza."

U glavi sam uporedio ovo i ono kako se ja osećam kada su u pitanju druženja. Razumeo sam je. 

"Da li ovo ima smisla?" pitala je.

"Da. Ima. Ne sviđa mi se, ali razumem."

Nakon što sam joj ispričao o svom danu, i kako sam jedva čekao da dođem kući i zagrlim je, ona je stavila svoju ruku oko mene. Ostali smo zagrljeni neko vreme, u tišini.