Roditeljski dodatak predstavlja pomoć koja se od države dobija za rođenje prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta. Izuzetak je, ukoliko je već rođeno troje dece, a prilikom sledećeg porođaja se rodi dvoje ili više dece (blizanci, trojke, četvorke itd.) postojaće pravo na roditeljski dodatak za svako od ove dece, ali je to potrebno da posebnim rešenjem bude odobreno od nadležnog Ministarstva.

Pravo na roditeljski dodatak, ako ispunjava zakonom predviđene uslove, može ostvariti i otac deteta, ukoliko majka deteta nije živa, ukoliko je napustila dete ili je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu.

VIŠE O... Kako do roditeljskog dodatka?

Shodno odredbama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom (“Sl. glasnik RS”, br. 16/2002, 115/2005 i 107/2009) porodicu čine: roditelji, odnosno staratelji, hranitelji, usvojitelji i deca, kao i srodnici u pravoj liniji, a u pobočnoj do drugog stepena srodstva, pod uslovom da žive u zajedničkom domaćinstvu. U izuzetnim slučajevima prilikom utvrđivanja redosleda rođenja dece, u porodicu se ubrajaju i deca koja ne žive u njoj.

Redosled rođenja utvrđuje se prema broju živorođene dece majke u momentu podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak.

Pogledajte i Kako ostvariti pravo na dečji dodatak?

Zajedničko domaćinstvo, u smislu gore navedenog zakona, jeste zajednica življenja, privređivanja i trošenja sredstava.

Uslovi za ostvarivanje roditeljskog zadatka

Korisnici prava na roditeljski dodatak mogu biti majka ili otac deteta za čije rođenje se isplaćuje roditeljski dodatak.

Pravo na roditeljski dodatak pripada majci deteta pod sledećim uslovima:

  • da je državljanin Republike Srbije;
  • da ima prebivalište u Republici Srbiji;
  • da ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Potrebno je da majka ispunjava i neke dodatne uslove:

  • da neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev za roditeljski dodatak;
  • da ranije rođena deca nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku porodicu ili data na usvojenje (Izuzetak: kada je ranije rođeno dete smešteno u ustanovu socijalne zaštite zbog potrebe kontinuirane zdravstvene zaštite i nege, kao i kada je smešteno zbog smetnji u mentalnom razvoju, teže i teške mentalne ometenosti, zbog teških telesnih oboljenja i oštećenja, kao i zbog višestrukih smetnji u razvoju priznaće se pravo na roditeljski dodatak);
  • da nije lišena roditeljskog prava u odnosu na ranije rođenu decu.
  • Ukoliko majka ili članovi porodice u kojoj živi plaćaju porez na imovinu na poresku osnovicu veću od 12.000.000 dinara neće imati pravo na roditeljski dodatak.
  • Takođe, pravo na roditeljski dodatak se neće moći ostvariti ukoliko roditelji u trenutku podnošenja zahteva žive i rade u inostranstvu.

Pored majke deteta pravo na roditeljski dodatak može ostvariti i otac deteta ukoliko ispunjava gore pomenute uslove, ali samo ukoliko majka deteta nije živa, ukoliko je napustila dete ili je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu.

Iznos roditeljskog dodatka

Naknada za prvo dete isplaćuje se jednokratno, dok se naknada za drugo, treće i četvrti dete isplaćuje na 24 mesečne rate.

Ukoliko u toku isplate prava na roditeljski dodatak koja se vrši u 24 mesečne rate korisnik prava napusti dete, obustavlja se dalja isplata prava do odluke ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.

Iznos roditeljskog dodatka prema Rešenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od 12.01.2015. godine:


RODITELJSKI DODATAK od 1. januara 2015. godine 

  • za prvo dete – jednokratno 37.519,04 dinara;
  • za drugo dete – 146.713,64 dinara  u 24 rate, iznos rate  – 6.113,07 dinara;
  • za treće dete – 264.072,47 dinara  u 24 rate, iznos rate – 11.003,02 dinara;
  • za četvrto dete – 352.092,91 dinara u 24 rate, iznos rate – 14.670,54 dinara.

Na osnovu čl. 14. i 17. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, br. 16/02, 115/05 i 107/09) nominalni iznosi roditeljskog dodatka usklađuju se dva puta godišnje i to 1. aprila i 1. oktobra sa šestomesečnim indeksom potrošačkih cena u RS.

PageBreak

Foto: Shutterstock

Kako ostvariti pravo na roditeljski zadatak?

Pre svega, potrebno je napomenuti da je Zakonom predviđeno da se zahtev za roditeljski dodatak sa potrebnom dokumentacijom mora podneti najkasnije do navršenih šest meseci života deteta za čije rođenje se ovo pravo traži.

Rešavanje o zahtevu za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak povereno je opštinskoj, odnosno gradskoj upravi (primera radi, u Beogradu ovaj posao poveren je Gradskom sekretarijatu za socijalnu zaštitu).

Zahtev i prateća dokumentacija razlikuju se u zavisnosti od toga da li ih podnosi otac ili majka deteta.

Potrebna dokumenta za sticanje prava:

Podnosilac zahteva – MAJKA

U ovom slučaju potrebno je podneti zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak majke koji se popunjava na za to predviđenom obrazcu uz koji se podnosi sledeća dokumentacija:

  • izvod iz matičnih knjiga rođenih za svu decu (obično ne stariji od 6 meseci i obično original);
  • uverenje o državljanstvu Republike Srbije za majku, koje ne može biti starije od šest meseci;
  • fotokopija lične karte majke (ukoliko poseduje biometrijsku ličnu kartu sa čipom dovoljno je poneti original na uvid i očitavanje);
  • fotokopija overene zdravstvene knjižice za majku;
  • prijava prebivališta za decu o kojima majka neposredno brine;
  • uverenja nadležnog centra za socijalni rad da majka neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev, da njena ranije rođena deca nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku porodicu ili data na usvojenje, i da nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja (ukoliko se radi o pomenutom izuzetku kada se deca iz opravdanih razloga smeštena u ustanovu socijalne zaštite potrebno je priložiti i izveštaj nadležnog centra za socijalni rad sa ocenom opravdanosti smeštaja deteta, kao i prateću medicinsku dokumentaciju);
  • fotokopiju obe strane kartice tekućeg računa otvorenog kod Poštanske štedionice (ukoliko podnosilac zahteva nema ovakav račun, on će biti otvoren službenim putem).

Pored gore taksativno navedene dokumentacije, nadležni organ može od podnosioca zahteva da zatraži i dodatnu dokumentaciju, ukoliko je ona potrebna kako bi se donela odluka o priznanju prava na roditeljski dodatak.

Podnosilac zahteva – OTAC

Pored zahteva za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak oca koji se popunjava na za to predviđenom obrazcu, otac deteta dužan je da podnese i sledeću dokumentaciju:

  • izvod iz matičnih knjiga rođenih za svu svoju decu, kao i decu majke deteta za koje se podnosi zahtev (obično ne stariji od 6 meseci i obično original);
  • uverenje o državljanstvu Republike Srbije za sebe i za majku, koje ne može biti starije od šest meseci;
  • fotokopija lične karte za oca i majku (ukoliko poseduje biometrijsku ličnu kartu sa čipom dovoljno je poneti original na uvid i očitavanje);
  • fotokopija svoje overene zdravstvene knjižice i overene zdravstvene knjižice za majku;
  • prijava prebivališta za decu;
  • uverenja nadležnog centra za socijalni rad da otac neposredno brine o detetu za koje je podneo zahtev, da njegova ranije rođena deca nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku porodicu ili data na usvojenje, i da nije lišen roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja (ukoliko se radi o pomenutom izuzetku kada se deca iz opravdanih razloga smeštena u ustanovu socijalne zaštite potrebno je priložiti i izveštaj nadležnog centra za socijalni rad sa ocenom opravdanosti smeštaja deteta, kao i prateću medicinsku dokumentaciju);
  • fotokopiju obe strane kartice tekućeg računa otvorenog kod Poštanske štedionice (ukoliko podnosilac zahteva nema ovakav račun, on će biti otvoren službenim putem).

Uz gore taksativno navedenu dokumentaciju, otac deteta je dužan i da podnese i jedan od sledećih dokaza:

  • izvod iz matične knjige umrlih za majku;
  • uverenje centra za socijalni rad o činjenici da je majka napustila dete;
  • odluku nadležnog suda da je majka lišena roditeljskog prava;
  • izveštaj komisije nadležnog zdravstvenog organa o težoj bolesti majke ili rešenje kojim je majka lišena poslovne sposobnosti;
  • potvrdu nadležne ustanove o početku i trajanju izdržavanja kazne zatvora za majku.

Bojana Bogojević,

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama.