"Rastu", mislim se dok ih gledam kako zajedno gledaju dugometražni crtani. Reaguju na replike, gegove, čak ih posle imitiraju i primenjuju u igri.

Već se svi zajedno igraju. Čak je i Makilica tu sa njima. I ona dobija neku rolu. Nije joj jasno šta treba da radi, ali tu je. Oni je "vontaju", a ona se ne protivi. Oseća da je prihvaćena.


(Ne)realni roditeljski strahovi tate Željka: Molim mišljenje na dar...


Nismo više voljena i ja organizatori igara i neizostavni učesnici u njima. Dočekasmo i to. Lari je sada osam i po, Maksimu malo više od tri, a Makilica samo što nije napunila dve. Svi se divno slažu. Ponekad moraju da se posvađaju, to je normalno. Naravno da ne mogu ni u svim aktivnostima da učestvuju zajedno. Ali, recimo, kad Lara radi domaći, evo i ova dva pačeta, za stolom pored, nešto boje. Kao i oni rade domaći. Maksim sam traži. Gde njemu nešto da promakne? A beba se naravno uvek pridružuje kad je neka akcija.


Kad ga starija sestra iskulira, Maksimić traži nas kao društvo za igru. A mi se taman opustili. Ne pričam o pojedinačnom slučaju, nego smo njihovim osamostaljivanjem tako nekako dobili vreme za sebe. Šta je imalo da se uradi, završili smo tokom dana ili ostavili za sutra. Sedimo jedno kraj drugog, zagrljeni. Kao, gledamo TV, a ustvari - češkamo se.


Željkov blog: Nešto o čemu se ćuti

Kad sam bio mali želeo sam da izmislim mašinu za češkanje, pa kad mami dosadi, da se na nju konektujem. Moja voljenja isto obožava. Češkamo i naše mališane. Samo se nameštaju. Te ruke, te vrat, sad leđa, pa noge, stomak. Kao mačići. A nas dvoje, odrasle mačke, isti smo kao oni.


Naravno, prekidamo češ-češ seansu. Igramo se s njima. U devet kreću pripreme za krevet. Ja starijima pričam novu epizodu sage o princezi Lari i generalu Maksimu za laku noć, dok se Makilica i voljena uspavljuju u tišini u drugoj sobi. Kroz petnaestak minuta opet smo zagrljeni. Nastavljamo tamo gde smo stali. I tako svako veče. Ne pričamo, samo se češkimo. Potencijalne nervoze prikupljene tokom dana nestaju. Nestaje i  strah od neizvesnog sutra. Sve se pretvara u trenutak sadašnji i šare koje prave prsti voljene osobe po koži.