Emotivna priča mame koja je ostala bez sina

Melisa Kej iz Bostona izgubila je,zbog ešerihije koli, svog sina Džošuu 7. jula ove godine. Sa svojim mužem i dvema ćerkama osnovala je Fondaciju "Džošua Kej", koja se zalaže za ono što je Džošui bilo bitno – za bolje društvo i za dobrobit životinja. Ona je na svom blogu napisala tekst o tome koliko joj njen sin nedostaje, a mi vam njene reči prenosimo u celosti...

Kada idemo u krevet, nema poteškoća – nema jurnjave za decom po kući niti uspavljivanja. Moj muž i ja imamo vremena koliko god hoćemo da gledamo televiziju i čitamo knjige pre spavanja.

Možda ste sada ljubomorni na mene, ali istina je da sam ja ljubomorna na vas.

Meni nedostaje zvuk svađe između moje dece. Sve bih dala da me moj sin izluđuje svako veče i da moram na svakih 10 minuta ponovo da ga vraćam u krevet, da ne mogu da gledam omiljenu emisiju sa mužem.

Mučila bih se da spremim decu, menjala bih rasporede i raspoloženja, spremala bih tri različite večere, kupila bih prljave čarape sa svih strana, odgovarala bih na 10.000 pitanja dnevno.

Nedostaje mi da me prekine dok gledam nešo na televiziji da bi on gledao nešto. Nedostaje mi da mi kaže 'još samo jedno poglavlje' kad mu čitam pred spavanje. I nervira me što svega imam viška, jer moj sin nije tu da to upotrebi.

Naš sin Džošua nas je napustio ovog leta, samo nekoliko nedelja pre svog devetog rođendana, posle 13 dana borbe sa ešerihijom koli.

Kada su vam deca zdrava i kada ste svesni da će vas dovoditi do ivice ludila do kraja života, normalno je da budete isfrustrirani i iziritirani stvarima koje muče sve roditelje.

Ali ja vas molim da na momente zastanete i razlislite o tome koliko će vam nedostajati ti trenuci kada vaša deca odrastu ili o tome da bi trebalo da imate više strpljenja za njih.

Uživajte u trenucima sa svojom decom. Ne shvatajte sve preozbiljno. Budite svesni da se stvari mogu promeniti u treptaju oka.

Ljubav je najbitnija stvar u životu. Okružite sebe i svoju porodicu ljubavlju."

Izvor: Blic Žena