Kad se stavovi baka i mama razilaze...

Kako je to kada se oko istih pitanja stavovi roditelja i baka i deka međusobno razmimoilaze. Da li treba slušati sebe ili savete okoline i kako napraviti pravi balans između sukobljenih stavova?


Kad mladi parovi zaplove u roditeljstvo, pomoć najbližih dobro dođe. Dragocena je samo ako bake, deke i drugi bliski rođaci shvate svoju ulogu u životu mlade porodice. Beležimo neka iskustva, uz komentare psihologa Katarine Stanić.

Nikoleta Milinić-Jovanović, mama Lune (4)
- Posle dužeg razmišljanja, za ćerku sam odabrala ime Luna. To se nije dopalo mojim roditeljima. Otac, tada već deka Blagoje, očekivao je neko od „starih“ imena, a mama Marija želela da joj se unuka zove Dunja. Čak je uz prvu bebinu fotografiju i napisala - Dunjica. Razumela sam njene poruke i želju, ali je ime Luna bilo moj izbor, i tako je moralo da bude.

Marija Milinić, baka
- Saopštila sam Nikoleti svoju želju i osluškivala njenu reakciju, u nadi da će je prihvatiti. Njen komentar je uvek glasio: „Ime Dunja je slatko, ali ja želim da se ćerkica zove Luna!“. Nije mi bilo pravo! Šta bih drugo nego da se pomirim s tim, a ime Dunja da ostavim za neku drugu priliku! Postepeno, ime Luna je nekako sraslo sa detetom, ali ja i danas - kad pomislim na unuku, u sebi kažem: „Dunjice moja!“.

Psiholog
- Bake i deke imaju prava na svoje želje i očekivanja. Međutim, važno je da ih mladi roditelji shvate samo kao želje i očekivanja koja nisu u obavezi da ispune, kao i da smognu snagu, postave granice i „odbiju“ ih ukoliko se ne poklapaju sa njihovim izborom. Bake i deke su imale svoju priliku da biraju, sada je red na vas!

Iskustvo broj 2

Treba li po svaku cenu poštovati običaje?

Biljana Čepajnoska, mama Sofije (4), Elene (2), i sa trećom devojčicom na putu
- Moja mama Violeta je stigla iz Skoplja u Beograd da nam pomogne. Rekla sam joj da ćemo se bebom baviti samo Dejan i ja, a ona je preuzela pripremanje obroka, prinosila mi hranu da što pre ojačam... Kada su počele prve posete, jedan od prijatelja je spustio par novčanica u krevetić sa bebom. Začudila sam se - otkud to, kada oko bebe sve mora da je čisto! Na sreću, mama Violeta me je značajno pogledala, pa sam odreagovala zahvaljujući se gostu za pažnju. Majka mi je ubrzo objasnila da je to stari običaj darivanja novorođenčeta, koji se još ponegde zadržao.

Violeta Čepajnoska, baka
- Razumela sam želju mladih da se sami bave bebom, pa sam se posvetila pripremanju hrane i negovanju Biljane. Dobro je što sam prisustvovala činu "darivanja" bebe. Znala sam da takvi običaji postoje u nekim krajevima. Biljanu je to iznenadilo, ali je na moju diskretnu intervenciju lepo odreagovala.

Psiholog
- Sasvim je sigurno da će se novopečeni roditelji susresti sa običajima i navikama o kojima do tada nikada nisu ni razmišljali, i potpuno su im nepoznati. Samim tim što je neki običaj u narodu prihvaćen, smatra se da bez toga „ne ide“. Posle prvog iznenađenja, kada ste nespremni, drugi put svakako imate pravo na izbor. Izbor ne znači samo prihvatiti ili odbiti, već ima mnogo više nijansi. U konkretnom slučaju, roditelji mogu da odrede neko mesto pored bebinog krevetića i zamole goste da tu ostave sve što imaju za bebu, a da ništa ne stavljaju pored bebe. Time će se zadovoljiti potrebe obe strane - gostiju da se drže običaja, a roditelja da oko bebe bude sve čisto.PageBreak

Iskustvo broj 3

Ko treba da se bavi tek rođenom bebom i organizovanjem gostiju?

Duška Peruničić, mama Dušana (4)
- Kada se Dušan rodio, dolazilo je do oprečnih stavova sa starijom generacijom. Prve intervencije mame Stojanke i moje majke Jele odnosile su se na ritam dojenja (obavezno buđenje radi podoja) i bebin položaj u krevetiću. Ja sam Dušana dojila samo kada se probudi i zaplače - na dva, nekad i na četiri sata. U krevetić sam ga stavljala na stranu, dok su obe majke insistirale da leži na stomačiću! Posete su počele odmah, trajale kratko, i nisu nas opterećivale. Kada smo posle par nedelja Predrag i ja pomislili da nam predstoji mir, usledila je inicijativa obe bake da svu našu rodbinu pozovemo na ručak ili večeru i zajedno proslavimo Dušanovo rođenje! Predrag i ja nismo bili time oduševljeni, ali smo ipak ispoštovali želju starijih.

Spomenka Stojiljković, baka
- Nas su u porodilištu učili da je za bebu najbolje da spava na stomaku, i da se doji na dva, najviše tri sata! Mladi, međutim, imaju neka druga pravila! Kod nas u Somboru, stari je običaj da se posle šest nedelja od rođenja obeleže babinje. To podrazumeva svečani ručak ili večeru, na koju se poziva sva rodbina. Nadam se da će i unuk Dušan, kada odraste i postane otac, da sačuva babinje kao običaj.

Psiholog
- Osnivanje nove porodice i rođenje deteta je period kada je veoma važno postaviti granice prema primarnim porodicama. Te granice ne treba da budu ni rigidne. Dobro postavljene granice prema primarnim porodicama doprinose boljem funkcionisanju unutar same porodice. Mladim roditeljima je potrebna pomoć, savet, uputstvo... ali, kada je beba u pitanju, najbolje je osloniti se na lekare i medicinske sestre, jer se medicina brzo razvija, a saznanja koja su poznata i dostupna sada - nisu bila poznata u vreme kada su naše mame i bake bile mlade. Stručnjaci su neutralne osobe i nemaju motive i očekivanja kao što ih imaju nama bliski ljudi, što je u ovom slučaju prednost.

Iskustvo broj 4

Treba li slušati svoj instinkt ili savete rođaka?

Bisera Jukić, mama Fatiha (9), Dina (6), Alija (3) i Džana (2)
- Ni suprug ni ja nemamo roditelje, pa sam odlučila da deci ne dajemo imena nama dragih koje smo rano izgubili. To je običaj u nekim porodicama. Nisam imala iskustva sa odgajanjem prvog deteta, izuzev da moram da sačuvam mleko dok ga ne preuzmemo sa neonatologije u Kragujevcu, gde je zbog prevremenog rođenja provelo mesec dana. U želji da mi pomogne - Nermina, Edibova sestra, insistirala je da bebu povijam čvrsto, od glave do pete, i to povojem! Da bih je ispoštovala kao zaovu, primenila bih njen savet samo dok je tu, a čim nas napusti, oblačila sam mu benkicu, uz široko povijanje. Nermina inače živi u inostranstvu, pa nije ni mogla da vidi da joj na neki način „podvaljujem“, a sve radi opšteg mira u porodici.

Edib Jukić, tata
- Primetio sam da se stavovi moje sestre i Bisere ne podudaraju. Verovao sam u Nerminino iskustvo i zamerao Biseri što ga ne prihvata. Da bebi ne prija čvrst povez, uverio me je Fatihov plač. Prestajao je tek kad mu se oslobode ručice! Bisera se, očigledno, odlično snašla - da se niko ne uvredi, a da detetu bude najbolje.

Psiholog
- Takozvane bele laži su pokušaji da se zadovolje obe strane - da se ne uvredi bliska rođaka koja ima osećaj da je korisna, a opet radi nešto suprotno želji majke. Suštinsko pitanje je šta mama misli da je za dete najbolje. Mlada mama se lepo snašla, ali da je rođaka u kući, majka bi sigurno odlučila da se pozove na savete savremene medicine i ponašanje bebe - što bi, svakako, bilo ispravno.

Iskustvo broj 5

Čija mama treba da bude uz porodilju i unučiće?

Goran Ješić, tata Igora (3) i Ive (3)
- Igorovo i Ivino rođenje je bila velika radost za obe porodice. Žaklina je, međutim, odmah pozvala i prihvatila pomoć samo svoje majke Olge, koja se bukvalno uselila u naš inače mali stan. Na mene zbog posla nije moglo da se računa, pa sam blagonaklono gledao na sve to. Kad sam shvatio da se kontakti sa mojom majkom odvijaju samo telefonom, „pukao mi je film“ i ozbiljno sam zamerio Žaklini. Pravdala se postporođajnom osetljivošću, strepnjom nad decom i strahom da im se ne prenese kakva infekcija, slobodom koju ima samo pred svojom majkom... U svemu je razumem, ali to nesmotreno odlaganje poseta ne opraštam!

Kristina Ješić, baka
- Zavidela sam prija Olgi što je od prvog dana uz naše unuke. Sinu sam govorila da sam prehlađena i da ne bi bilo dobro da ih obilazim, ma koliko da sam želela. Naoružala sam se strpljenjem, trudila da razumem mladu majku, ponekad čudila preteranoj strepnji za decu, i čekala da me snajka lično pozove. Kad sam ih posle mesec dana prvi put videla i zagrlila, plakala sam od radosti i zahvalila priji što ih je sve troje lepo pazila. Goranu je tek tada bilo „puno srce“. Deca idu u vrtić, a mi - bake, naizmenično pomažemo kad god je potrebno.

Psiholog
- Mlada mama je vrlo osetljiva posle porođaja. Slobodnija je sa svojom majkom - i da se naljuti, i da vikne, i da pred njom pokaže sve druge emocije. Ipak, dobro je staviti se na trenutak i u kožu druge bake, pa joj dati slobodu da viđa unuke kad god poželi, a ne da čeka „zvanični“ poziv.


Tekst: Mirjana Ajbl