Iz tatinog ugla: 3 ključne stvari za uspešno roditeljstvo

Iako, kako sam kaže, nema mnogo teoretskog znanja o roditeljstvu, Džim Higli je do korisnih roditeljskih saveta došao putem ličnog iskustva. Evo nekoliko saveta ovog tate blogera...

Nemojte reagovati u afektu. Usporite i razmislite. Izliv emocija i vika baš i nisu delotvorni. To može uplašiti mališane i predstavlja loš model ponašanja koji će deca verovatno usvojiti ukoliko se ponavlja. Dajte sebi malo vremena da razmislite. Minut. Pet minuta. Sa starijom decom čak i nekoliko sati. Važno je da deca shvate da je tema i dalje aktuelna i da ćete kad tad raspraviti stvari. Kada se mlađa deca ne ponašaju lepo, odnesite ih do njihove sobe i razgovarajte o tome nakon nekoliko minuta.

Starija deca će verovatno ući odmah u raspravu sa vama i mogu reći veoma ružne reči. Zbog toga im recite - To što na taj način razgovaraš sa mnom ne deluje. Ali neću da vičem i da te odmah kaznim. Razmisli o svemu pre nego što ponovo kasnije razgovaramo o tome.

Deca očajnički žele poštovanje. Čak i kada ga prema vama ne iskazuju. Žele da ih saslušate. Kada se prema temi postavite s poštovanjem i obzirom, teže će im biti da nastave da se ponašaju nepristojno.

PageBreak

Pravilo 30 sekundi

Prestanite sa držanjem predavanja deci. Čak i kada ne možete da odolite, neka ne traju duže od 30 sekundi. Deca ne vole pridike. Ali vi nekada prosto ne možete da odolite. Ukoliko ono što želite da im kažete ne može da stane u 30 sekundi, onda dobro razmislite da li je poruka vredna toliko truda.

Kada osetim potrebu da držim predavanje deci, ja im saopštim - Potrebno mi je 30 sekundi da sa vama podelim nešto što mi je na pameti. Da li imate vremena da me saslušate? I znate šta? U devet od 10 slučajeva, deca me rado saslušaju. Ponekad, ipak, ne žele da mi poklone pažnju ili to urade sa negodovanjem, pa temu opet moram da pokrenem kasnije. Ali je to pristojan način otvorene, iskrene konverzacije.

Prestanite da rešavate sve dečje probleme 

Do ovog pravila sam došao nakon godina i godina roditeljstva. To je veoma teško za očeve jer oni najčešće vole da rešavaju probleme i popravljaju stvari. Mislim na trenutke kada su vaša deca ljuta, uznemirena, isfrustrirana zbog raznih stvari - zločestih prijatelja, nepravednog trenera, strogih nastavnika, dosadnog brata ili sestre... Lista je beskonačna.

Znam da sam, svaki put kada je bila takva situacija, nastupao sa spiskom rešenja i saveta. I znate šta sam shvatio? Deca ne žele da im uvek kažem šta da rade. Njima niste uvek potrebni kao glavni strateg. Oni su sposobiniji i mudriji nego što vam se čini.

Ponekad samo žele da ste uz njih, da saosećate."

Prevela i priredila: Milena Nonković