Verovali ili ne, iako ste postali roditelj, vi još uvek imate pravo na «sopstveni život», odnosno da odete u bioskop bez deteta, da jedete na miru (bez stalnog prekidanja), da provedete veče na proslavi kod prijatelja, pravo na seksualnost... Samo od vas zavisi koliko ćete ta prava uspeti da i ostvarite, koliko ćete na njima insistirati, koliko su ona vama lično važna.

Ipak, morate misliti na svoju decu i biti oprezni. Ono što je za vas najprirodnije, za vašu decu može biti traumatično.

Kada vas dete »zatekne« na delu, to jest prilikom seksualnog čina, njegova reakcija će uglavnom zavisiti od uzrasta, a vaša od toga kako ćete mu ovaj aspekt svog života predstaviti.

1.BEBA

Mnogi roditelji dele sobu sa bebom. Čekajući da ona malo poodraste, pa da je presele u njenu sobu, česta je pojava da bebin krevetac bude u sobi sa roditeljskim. Ponekad, beba čak i spava u istom krevetu sa njima. U ovom periodu, roditelji su slobodni u ispoljavanju svoje seksualnosti, jer su uvereni da beba ne razume šta se oko nje događa i da je ništa ne može posebno uznemiriti. Međutim, da li je baš tako? Pojedini stručnjaci dečje psihologije smatraju da se brojni utisci o sopstvenom okruženju veoma duboko urezuju u dečju svest. Po njima, ono što bebe ne razumeju, što ih zbunjuje, ili im je na bilo koji način neobično - upravo se najizrazitije utiskuje, i to kao trauma. Činjenica je da beba ne može razumeti ono što se događa, ali će biti uznemirena neobičnim zvucima i pogledom na svoje roditelje u drugačijim ulogama nego inače.

Zaštitite privatnost

Bez obzira što je seksualnost nešto potpuno prirodno, i što u tome nema nikakvog razloga za stid - izbegavajte da budete «uhvaćeni na delu». Neki od načina da pokušate da zaštitite svoju privatnost su:-Uvek proverite da li deca spavaju. Mogućnost da vam «upadnu u sobu» ili čuju neuobičajene glasove je neprijatna. Sprečite da se to dogodi. -Zaključavajte vrata svoje sobe.-Kada je vaše dete školarac (od 3. ili 4. razreda), ustanovite pravilo da vi kucate pre ulaska u njegovu sobu, kao i da on kuca pre ulaska u vašu sobu. Ovo pravilo ima veze sa vašim međusobnim uvažavanjem privatnosti svih članova vaše porodice.

2. PREDŠKOLSKI UZRAST

Oko treće godine, počinje buran razvoj polnog identiteta. Tada većina dece sebe doživljava kao pripadnike svog pola. Uskoro će početi polne igre (mame i tate), kao i igre uloga (učiteljica i deca). Oko četvrte godine, deca imaju nejasnu predstavu oko toga kako nastaju bebe, a u nedostatku odgovarajućih informacija - grade sopstvene verzije (na primer - misle da, kada žena mnogo jede, postaje debela, pa na kraju rodi dete ili, kada se muškarac i žena ljube, uskoro će se roditi njihova beba...). Sa druge strane, većina roditelja koji pokušaju deci u ovom uzrastu da objasne kako nastaju bebe - koriste se jednostavnim jezikom, utemeljenim na biološkim činjenicama, prezentovanim tako da ih malo dete može razumeti. U ovim objašnjenjima, roditelji zaborave da naglase da odrasle osobe imaju seksualni odnos ne samo zato što baš uvek žele decu, već zato što se međusobno vole. Odnosno, da seksualnost nije uvek povezana sa bebama.

3. ŠKOLARCI

U nižim razredima osnovne škole, deca imaju veliki broj informacija, ali su u njih nesigurna. Nemaju ličnog iskustva, a sa odraslima iz svoje okoline nemaju dovoljno dobru komunikaciju da bi mogla da razgovaraju o onome što im predstavlja dilemu. Ona sada znaju da seksualni odnos njihovih roditelja nije uvek priprema za dolazeću bebu, ali kada zateknu svoje roditelje u seksualnom činu, osećaju se postiđeno i zbunjeno. Ovo osećanje stida je karakteristično upravo za ovaj uzrast. Stid nije kao primarna emocija postojao u predškolskom periodu, niti će se zadržati kada postanu tinejdžeri. Upravo zato, školarcima je potrebno veoma konkretno, ali delikatno i oprezno pojasniti ono što su zatekli u roditeljskoj sobi. Takođe, ne zaboravite da ono što vama predstavlja zadovoljstvo, malom detetu može izgledati kao nasilje. Uostalom, u mnogim filmovima ste već imali priliku da vidite kako deca pokušavaju da odbrane mamu od tate, jer misle da je tata bije, i slično.

4. TINEJDŽERI

Kada vaša deca postanu tinejdžeri, po mnogo čemu oni predstavljaju «opasne igrače».Nisu više deca, ali još uvek nisu ni odrasle osobe. Ipak, ponekad sebi daju za pravo da se ponašaju kao bebe (naročito kada pokušavaju da izbegnu neke nove obaveze, pa kažu: «Ja to ne mogu, ti ćeš to bolje...»), a ponekad veruju da su upravo oni najpametniji, najsnažniji, najmoćniji. «Omnipotencija» je psihološki izraz kojim se često opisuju tinejdžeri, a označava njihovo uverenje da oni mogu sve, i da granice njihove moći zapravo ne postoje. Upravo zato, od svog tinejdžera možete očekivati najrazličitije komentare i reakcije na svakodnevne situacije. Utoliko je važnije da vašu ličnu seksualnost predstavite kao nešto što pripada samo vama i, što dete nema pravo ni da komentariše. Osim toga, pubertet je vreme buđenja i postepene svesnosti svoje seksualnosti. Ne očekujte da se vaša deca ponašaju kao vi u svom pubertetu. Ako ste vi za pojedine stvari bili zreli sa šesnaest godina, vaša deca mogu biti spremna sa četrnaest godina. Zato, nemojte čekati da vas dete zatekne u seksualnom činu, i time rizikujete da i vama i njemu bude neprijatno, već ovu moguću situaciju predupredite razgovorom. Tada insistirajte na tome da je seksualnost odraz emocija i način da se one dodatno prodube, a ne samo prirodan i prost nagon. Ovakav razgovor je neophodan, jer on predstavlja istovremeno i objašnjenje za vaše ponašanje… ali, što je još značajnije, deo pripreme za njegovo prvo seksualno iskustvo. Recite detetu i to koliko je ovo iskustvo važno, kako je neophodno da bude što spremnije, kako osobu sa kojom ima seksualni odnos treba dobro da poznaje, i da zaista oseća mnogo ljubavi prema njoj.

Jelena Holcer, pedagog

Šta reći detetu kada vas "uhvati" u seksu?